Просветни гласник

О КАРАКТЕРУ И ОБРАЈОВАЊУ КАРАКТЕРНОСТ И

779

интелигенција, него и трговци и занатлије, иа чак и сељаци проводе своје сдободне часове у забавама. које су пре штетне, него корисне по облагорођавање срца и карактера. Недељом и празником цркве су иразне а гостионице су пуне. Кад се сазове какав скуп или збор, ретко кад има довољан број чданова, да се могу доносити одлуке по усвојеним правилима ; а на местима, где се приређују какве забаве, има доста учесника,Па и кад се састанемо, нема међу пама довољно истипитости; ми нисмо довољно искрени један према другом, јер немамо иоверења један према другом. А негде опет, где не треба, и сувише смо искрени, и то нам доноси штету и срамоту код туђих народа, У нас мал.о има стручних удружења , у којима би радноци сваке струке нашли корисне поуке и леае забаве ; и у оно мал.о дружина што их имамо, иема довољно заузимљивости и сложна рада. У нас као да је индивидуалност и сувише развијена — на рачун удружљивости за опште корисне цели, јер ми као да немамо толико моћи над самима собом, да се савлађујемо и драговољно иотчин.авамо неком утврђеном реду и иравилу н да првзнајемо истински, лични и законски, аукторитет. Ми не дамо ником да буде бољи и старији од нас, и ако то коме призпамо — и то нерадо чинимо. — Отуд ваљада и онај у нас добро познати в инат*, за који би сеједино Србин хтео потурчити. Из свега овога излази то, да је потребан известан иреображај нашег домаћег, школског и друштвеног живота. — Да би се тим преображајем дошдо до оних погодаба, које се захтевају за карактерност у свима правцима, треба нреуредити и поправити најпре иросветну струку ; јер просветом се нолаже најјачи темељ за правилан друштвени живот, како у ужим тако и у ширим круговима. А да би наш просветни рад могао имати такав утицај на народ, за то нам треба пре свега довољан број васиитних завода и сиособних и савесних васиитача у шеоли и цркви; после, треба боља организација школска и треба више системности у школовању; и на послетку, треба више сталности и доследности у целокупној школској уирави. До сад се већ иоказало у многим нриликама да су Срби саособни и за научне и

за уметничке и за разноврсне техничке послове; само им треба дати ирилике, да развију и усаврше те своје способности ; и кад би те прилнке биле у опште повољне, онда бисмо се могли надати, да ће се и за српски народ обистинити она Дарвинова нзрека: да ће она нација, која је кроз дуго времена производила највећи број внсоко интелектуалних, енергичних, иатриотичних и добрих људи, задобити превагу над другим нацијама, које тога мање имају. А сад да завршим оним чнм сам почео. Из овог летимичног нрегледа важнијих природних и друштвених утицаја на развитак карактера, може се увидети огромна важност и неопходна потреба намерног образовања кариктерности , нарочито ушколама. А из оних нриступних напомена, кад се доведу у свезу са овим што сам изложио у овом нацрту о карактеру и његовом образовању, може се видети, какав је карактер показала до сад ова наша Учитељска школа, као и то, какав би дух требао стално да провејава наставу у њој у будућности. Ми, који као наставници радимо овде, знамо добро, да ова школа — поред стручног спремања за обичну школску службу има да образује у будућпх учитеља и моралан карактер с великом активнош&у, а још већом разумношКу и осетљивошКу за онај узвишени позпв, који ће они доцније вршити у школи и у народној просвети у опште. Мп знамо и то, да још нисмо у том погледу постигли оно, што жели п очеку,је сваки свестан радник на просветном пољу и сваки прави патриот. Ну, с друге стране, мора се признати и то, да не зависи све од нас, јер — као што смо видели — има много чинитеља, који утичу на развијање карактера, а од њих је само мален број у нашим рукама. Правда захтева, да се све те прилике узму у обзир при оцењивању рада н успеха ове школе. Ми се трудимо и трудићемо се и даље, да што више помогнемо нашим ученицима, те да они облагороде своје срце, да просвете свој разум и да очеличе своју вољу, како би свој света позив могли после вршити свесно и савесно, с одушевљењем за народну просвету и с издржљивошћу у том тешком али