Просветни гласник

792

ЗАИИСНИК ГЈАВНОГ

ПРОС13ЕТНОГ савета

основи ОлендорФове методе, којој је главнн задатак, да прнвнкне своје ученике ковверсацији дотичнога језика. Међу тим задатак је учењу немачке граматике у српским средњим школама, да ученици темељно познаду тај језик , да би се моглн што поузданије служити немачком, нарочито научеом, литературом; а немачка конверсацнја не само да иије потребна великом делу наше интелигенције, коју нам снремају наше средње школе, већ на против, но мојем најдубљен уверењу, патриотска нам дужпост налаже, да радимо на том, да имамо све мање н мање ингелигенције, која „ говори немачки". За Француски, као интернационални конверсационијезик, то правило не важи у толикој мери ; не важи ни с тога, што нам од Француза не претп никаква национална политична опасност. А како у том погледу стојимо према Немцима најбоље нам казује културна и политична историја словенских народа у оиште п Срба на по се. Из свега овога излази: да Главни Просветни Савет пе може примитп ову књигу за школску. Главном Иросветном Савету понизни 27. Августа 1887. год. У Београду. ЈА омчи^ло Ј ^ ванић проФесор крагујевачке гиммазије Савет је саслуша1ЈШи мишљење оба г. г. реФерепта, одлучио : да се због изнетих мана у реФерату а с обзиром и на то, штоје престала потреба да се сада ове књиге употребљују, ни једна од поменутих књига неможе нримити као школска књига. ГеФерентима је одређен хонорар свакоме по педесет (60) динара. III Сасдушан је усмен реФерат г. Љубе Ковачевића и г. Николе Поповића о уважењу година учитељске службе г-ђе Јелисавете Стојићевићке учитељице, које ја ова нровела као учитељица у старој Србији. Пошто су молитељчини документи исправни то је Савет на основу мпшљења г. г. реФерената одлучио: да се г-[,и Јелисавети Стојићевићки учитељици уНпколичеву, уваже у године сталне учитељске службе, четири године које је провела у Старој Србијп.

IV Саслушап је усмен реФераг г. Љубе Ковачевића и Николе Поповића по молбн г-ђе Апке Узелац, која је молила да јој се у сталне године учитељске службе уважи оно време, које је провела као учитељица у Шибепику у Босни. С погледом на то: што је у Шибенику била учитељица у приватној школа н што су јој сведоџбе о учнтељевању у Босни нетачпе, то је Савег одлучио: да се г-ђи Апки Узелац учитељици из Ваљева не могу уважити у сталне године учитељске службе оне годние које је вап Србије у учитељству провела. V Саслушан је реФерат г, Љуб. Ковачевпћа п Николе Поповића по молби г. Мидана Бошњаковића учитеља из Шаица, којн је молио да му се у године сталне учптељске служе уважи оно време, које је као учитељ у Аустроугарској нровео. Савет је саслугаав мпшљење г, г. реФеранта н узев у обзир то, да су молиочеви документи неуредни; а поред овога узевуобзир и јасан пропис члана 57 тачке 4. закона о основнпм школама, где се говори о уважењу година учитељске службе у оваквим случајпма. — одлучио: да се г. Милану Бошњаковићу, учитељу из Шапца, не могу уважити у године учнтељске службе оне године које је провео као учитељ у Аустро-Угарској. VI ПродуЈкен је претрес наставнога плана за гимназије, и Савет је математичку груиу којој је на нрошлом састапку одредно 40. часова недељно расиоредио по разредима овако: у I. п II. р, по 5 часова (аритметика и геометриско цртање); у III. р. 4. часа аритметике; у IV. р. 4 часа алгебре: у V. р. 6 часова, 3 за алгебру п 3 за геометрију ; у VI. и VII. р- тако исто по 6 часова (три за алгебру и три за геометрију); и у VIII. р. 4 часа за геометрију. Свега дакде за математичку групу 40 часова недељно.

С тим је састанак закључеи.