Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

14. Нољска Нривреда. Одлученоје: да се учи у III. р. са 3 часа недељно. По предлогу г. Карића усвојено је: да се вазив „Пољска Привреда* замени називом. „Практични нољоиривредни радови" и да се у одлуку саветску изреком стави го, како се ари предавању иривреде има обратити пажња самоме раду у нрироди. 15. Школски рад. Известилац г. Ковачевпћ наномиње да је школски рад некада имао 10 на и 12 часова, а сада му је дато 8 часова недељно у III. разреду. Г. Карић тралш више часова за овај нредмет, ношто је он понајглавнијпза ђаке учитељске школе. Г. Ковачевић вели: да се број часова школскоме раду може иовећати само тако, ако би се неки иредмети изоставили, који се већ уче у гимназији па би се завело полагање прнјамног исггита из тих нредмета, те се тако ти предмети не би по други иут учили у учитељској школн и на тај би се начин добило више часова за друге предмете. Председник Савета Ст. Д. Поповић узима реч и каже, да полагање нријамног испита при ступању у учитељску школу није нова иисао, јер је то иећ један пут заведено било иа се доцниЈе опет одустало. Он ааводи пример спрему иписменост ђака,којису свршили пет разреда гимназије, читајући као доказ за потврду свога мишљења у Савету молбу једнога ђака, који је свршио V". раз. гимназије, из које се очито види крајње незнање иајелементарнијих ствари из српског језика. Према овоме он изводи закључак, да се ни један предмет из наставиог плана изоставити не може, пошто се бар најглчвнији предмети морају још један иут прећи и утврдити у учитељској школи. Што сз тиче овога броја часова (8), који је одређен за школски рад, и он мисли да је заииа то мало, и желео би да буде најмање 10. часова ако нијемогуће 12.; али је немогуће радити једноме наставнику са толиким броЈем часова. По његовим мишљењу, једини је излаз, да се да више часова овоме предмету тај, да се овај предмет да двојици наставника и опда бн могао бити и мањи број часова. Г. Карић тражи, да, у случа у ако се школски рад поделн на диа наставника, да онда свакоме треба датн по 8. часова.

Г. др. Ник. Ј. Петровић говори и тврди да се Фактичка корист од школскога рада састојп у великом броју часова. Ои вели,да све заииси од наставника, да ла он уме довољно критпчки да обрати онај сахат практичнога школскога рада те да се ученици њиме заиста користе. Он у своме говору повдачп паралелу, како се предаје школски ред у немачким учитељским школама, и како опет у педагошким академиским селимаријама (Јена, Лејнциг). Он вели да у академскнм семинаријамаима врло практичнога рада али се то тако обради де се том приликом изнесу најважније тачке из методике тога предмета и то је права корист, коју ученици могу имати од школскога рада. После ових говора, Савет је одлучио: да се школскоме раду да осам (8) часова недељно у III. р. али тако, да за школски рад буде увек два наставника, чим број ђака нређе преко 30. 16. Црквено певање. По комисијском нредлогу, овоме је предмету дато 9. часова свега и то ио 3. часа у сваком разреду. Г. др. Ник. Ј. Иетровић тражи да се број часова за овај иредмет смањи, и да се у свакоме разреду да по два часа. Са 9 противу ] гласа одлучеио је; да се црквено певање учн у сва трп разреда са по три часа недељно. 17. Нотно певање. У нацрту комисијском ^ато је овоме нредмету по два часа за свакп разред. Г. Карић тражи, да се нотно певање изостави, иа да се само учи музика и то изреком да виолина. Он брани ово своје гледиште разлозима. Г. Бор. Б. Тодоровић доказује, како се мора учити н вокадна (певање) н инструментална (виолина) музика и како једно без другога не иде, нити једно од овога двога може изостати. Он каже, да је н самим паставним програмом пропнсано, да се у вишој основиој школн предају неки основи вокалне музике, те према томе не може се нотно певањеникако изоставити из наставиога плана учитељске школе. После овнх говора, Формулнсана су три предлога: једаи, по коме ваља овоме предмету дати по 2 часа недељно у сваком разреду; други, по коме би требало овај иред-