Просветни гласник

798

НЗВЕШГАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

II. Сриски Језик. Ако се одвоји граматива од читања и пиеава, онда би се могло рећи, да се у овом предмету опажа неки напредак: логично и естетично читање узима мах, и данас су ретке школе у којима се уз читање пева, а да се не води никакав рачун од онога гато се чита. Али и то што се данас постизава далеко је од тога да се може назвати логичним и естетичним читањем у оном смислу, што те речи у педагогији значе. У Ш-ем и 1У-ом разреду наставнике правдају за овај недостатак саме чиганке, које су за овај посао врло неподесне, јер се већина чланака не може, без великог напора, казивати својим речима. У првом се оиет разреду учврстило погрешно мишљење, да ученпци на крају године треба сваки чланак пз читанчице да и брзо и лепо читају. Ово су мишљење, како ми се чини, унели у школу гос года ревизори, те су наставници нринуђени, да се греше о поступност, која је у овом разреду особито иужна. Да би остало што вигае времена на то, да се онај механизам шчитавања што боље утврди, наставници су принуђени изоставити цео онај ирви део протрама, по коме треба водити разговор о различитим предметима и о појединим речима на које се читањем наилази. Они, дакле, хитају да на двоје на троје пређу преко Буквара на Читанчицу, и тако занемарују логично читање на оном месту где је оно најглавније. А тиме се нигата оеобито не ностизава, јер и у школи у којој се уснело да се читанчица врло брзо чита, успех је несигуран, јер се до њега није дошло природним путем, већ честим понављањем, и по томе, ма да дете Орзо чита своју читанчицу, У другој књизи једва слогове сриче. Осим тога, због оваквог рада п хитања, настава постаје мрека и доеадна баш онде, где би требала да је блага и омиљена. Еад се овоме дода још и то, да је техничка израда данашњег Буквара његова најслабија страна, јер шчитавање оних ситних, елепљених и јако

нагнутих руко шепих иисмена , јако дражи очи детиње, онда неће бити претерано ако се каже, да је овај нредмет права тортура за ону нејаку дечицу. Но граматша је мало што кренула напред. У многим се школама она предаје онако исто суво и досадно, као што ее и нре 20 година предавала, ма да еу данашње околноети за њу много угодније. Многи наставници и сами не стоје чврсто у овом предмету, а примену њену на основну гаколу знају само ретки изузеци. У бољим се школама уме да одреди врста речи, погоди се, истина несигурније, и падеж у имена и време у глагола али уиотреба тих облика у говору ретко је где примењивана. Наравно због тога чим дете остави школу и уђе у обичан живот, оно нема никакве вајде од свпју оних тешких дешиниција којима изобилује свака граматика. Господину је Министру позната дијалектичка разлика измеђ говора у округу јагодинском и књижевног језика нашег, и за толико година, откад школе постоје, још ее не осећа никакав утицај школин на живи говор народни. Ја миелим да то долази највише од тога, што се у нашим школама уче многе граматичке деФиниције и правила без икакве практичне нримене, — учи се граматика ради саме граматике. Ја сам у том погледу нрепоручивао, да наставници из овога ереза, или и из целог округа, на каквом за.једничком скуну, избележе еверазлике изме!) књижевног језика и говора народног, на да после, при |[редавању, обрате на та места нарочиту пажњу. Ово би се, мислим, могло лако изводнги, јер тих неправилности нема у овоме срезу у оној мери у којој има у иеточнијим крајевима наше отацбине. Понајглавније разлике сам сам оназио. Тако се на прилику шести падеж у неких именица и заменица говори с наставком ем и у ним случајевима, где би по правилу требало да је наставак ом. Седми се падеж редовно замењује четвртим. Именице Ш-ће врсте имају у Ш-ћем падежу