Просветни гласник

789

САСГАНАК СССХЈ ј ТШ 2. Сеатембра 1887 године у Београду Били су : аредседпш Ст. Д. ПоповиЂ; редовни члаиови : М. Валтрови-ћ, Љуб. Ковачеви1ј; вапредни чланови др. Љуб. Неди-ћ, Бор. ТодоровлЋ, Ср. Ј. Стојковић. Деловођа и вапредни члаи Мил. МарвовиЋ. I Црочитан је а првмљен Записаик 347-ог Састанка. II Прочитан је реФерат г. Јов. Миодраговића проФесора, окњигама: „Немачка Веџбанка" од г. Владимира Малине и „Граматика Немачког Језика " од г. Стеве Чутурида. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Пре некодико месеци ноднео ми је г. Живојин Симић дедовођа Главног Просв. Савета дела: Гриматику Немачког Језика од г. Стеве Чутурида, први и други део и Немачку Веџбаоницу од г. Вдадимнра Мадине, да о њима дам Савету своје мишљење : могу ли се оне као ручне књиге ђачке уиотребити у нашим средњим шкодама ? Ја сам ове књиге тек сада ирегледао и част мије ноднетп Савету о њнма своје мишљење. Чим сам видео ова два деда, одма ми се наметнуло једно наше врло важно чисто народно питање. Биће нознато и Гдавном Просветном Савету и свима нама како немачка кудтура и немачки језик потискује наш едеменат све више и прети му, да временом с њим не буде оно исто штоје с њим било на Елби и око реке Шпреве ? Вековнма је потискивао немачки елеменат наш словен с..и зкиваљ тамо, док није за посдедња три века тако ускорио свој утицај, да негдашњих неколико мидиона сдовенских Лужичана данас једва броје око сто иљада! Са кудтуром неизбежно иде и језик немачки и јачи утицаји њпнн. Код наше сдабе кудтуре далеко јача немачка култура данас се јако шири на исток, у нашу средину, на наше огњиште, у наше срце, и угушује у клпци н оно што ми и почнемо. С њом нагло иде и ширење немачкога језика. Да је неко пребројао само нре десетак година колико се немачки језик говорпо ц кодико је Немаца било у Србији, на да то види данас, оп бн нашао огромну разлику П кроз нет шест деценија, кроз један век, два, шта може битп од нашега народнога едемента? Да мн не стигнемо У1ужичане ? »РОЛВЕТНИ 1'ЛАСНИК

Еод овога озбиљнога питања намеће нам се друго, опет врло озбиљно : да ди ми, нашим „Учитељима немачког језика", „Олендорфпма", „Вежбаоницама немачким", „Граматикама немачког језика" итд., не аотаомажемо ово понемчавање, ово ширење њинога уплиза а иотискивање нашега елемента? Да не би било у интересу нашем, национадном, кад би ми, можда, из свпх наших програма школских избрисали овај језик па га замениди другим којим, мање опасним? — Признајемо, да би ова мера, поред остаде наваде, била врдо недовољна те да очувамо наш народни опстанак. Ади је опет она толико важна. да је вредно о њој да се мисли н води рачуна, Доста је, што пе можемо да се одбранимо од навалз; не морамо јој још ићи на руку. Преко школа немачки се језик шири у масу пашега народа, и чини, да Немац боље може проћи са својом кудтуром кроз целу Србију п да немачки језик постаје све више језик саобраћајнн, језик владајући при сваком носду око онога где се с њима додази у додир. А ти посдови постају све многостручнији. Изгледа, да ће чисто српски елеменат и ериски језиккроз неколико деценија бити само у кдисурамаинеприступнимместима, асва богатија, питомија и равнија места бити нреплављена немштином, која се у нашој рођеној земљи сноразумевас нама својнм рођеним језиком. Наше би школе онда одиста чиниле услугу „потре бама', али никако народноме опстанку. Према овоме општем гдедишту моме Гл. Просв. Савет може мислити да сам ја противан поднесеним књижицама. Не. Оне су обе израђене врло дсбро, и ја би пх препоручпо министарству занамењену нотребу, а нарочито г. Малпнину, која је израђена најмарљивпје и сасвим ноступно, Оне су обе но изради боље од данашњега „Немачкога Буквара" који се употребљује у нашнм средњнм школама. Но оне ни једна нису израђене према наставном програму. Насгавним програмом за Немачки језик нрописана је књпга „Немачка Граматика, но Трауту од Ст. Д. Поповића" за сва четири пижа разреда гимназпје и ио њима је и нрограм израђен. Ако бисмо дакле њих усвојилп, ми бисмо морали да мењамо сам програм, а ако оставимо програм, онда не можемо, према њему, примити ни једно од поднесених дела.

101