Просветни гласник

ГИМНАСТИКА И ВОЈНИЧКО ВЕЖБАЊЕ

751

со учедици на све стране. Куда иду ? Сам би Бог то знао. Једни иду да се играју са друговима, а који пут и са самим беспосличарима. Други иду на другу страну и другим нослом, трећи на трећу страну и т. д. Ко води надзор над овом децом тога дана ? Наставници за цело надзор не воде, нити су то дужни чинити, а нека би баш и хтели, они то нису у стању чинити. Тај надзор још мање воде родитељи. Као што се види, тога дана ученици остану са свим без надзора, нроводећи често време и на такав начин, који се ни са каквог гледишта нравдати не може. Може ли се томе злу ма на који начин стати на пут 'I Може ли се наћи начина и пута да ученици већи део одморних дана нроводе и весело и опет на корисг свога 1асиитања и свога образовања ? — Да, то се може у неколико учинити, за то има и пута и начина. Овде мислим на гимнастику и војничко вежбање. Нека тих дана ученици под надзором и командом свог наставника гимнастике излазе у своју оближњу околину. Ваљан наставник гимнастике имаће с њима шта да ради. Он ће тога дана с њима предузети разна телесна вежбања као што су трчање, скакање, бацање камена, тоциљање на леду, играње лопте и т. д., или ће лредузети извесне војничке игре, као што су напад и одбрана утврђених места, изиенадни нанади и т. д. —игре, које Немци у својим школама тако пажљиво негују, и које тако јако развијају досетљивост и окретност — или ће наставник са ученицима предузети пењање на какво брдо, ако је околина брдовита и т. д. Може ли ма ко други ове нослове радити, а да не буде редовни наставник, те с тога за уснех у целокупној настави школској у многоме и сам одговоран.? Смело тврдим да осим редовног наставника оваке иослове нико са стране радити не може. Да наведем само још један разлог, одакле ће ова мисао добити још лепшу потврду. Познато је да се у неким школама у

топлије дане са ученицима предузимљу екскурсије ради изучавања природних наука, или ради примене математике (н. пр. у реалкама) на премеравање већих и мањих просторија, ради цртања и т. д. Ако је један од наставника тих наука у једно и наставннк гимнастике, он ће у одморне дане приликом таквих екскурсија са учењем науке спојити и гимнастику на корист и једног и другог посла. Да наведем у прилог овој миели нешто из свог искуства и свога рада. Има већ неколико година како наставници школе, у којој и сам радим, сваке године у пролетње дане бар један пут изађу са својим ученицима у оближњу околину. Као задаци за радове тога дана обично се узимљу задаци из нриродних наука, а дају се и задаци из рачунице, планиметрије и цртања. Међу осталим задацима давато је млађим ученицима повише и оваких задатака: да од ока оцене даљине од једног места до другог, а за тим да исте даљине аремере метром или кораком, те да се види колика је иогрешка. Уз то је давато да се нриближно измере углови на савијуцима путова, и да се читава дужина пута са еавијуцима смањено нацрта. Као што се види задаци ове врете имају вредности не само за грађански живот, него и за потоњу војничку службу. Пошто се овако проведе један и по до два часа у радовима ове врсте, онда наступа одмор и обед, а после потребног ночивка иза обеда наетају гимнастичке игре, које руководи један од редовних наставника, који је и сам одличан гимнастичар. Каква милина гледати ове игре !.... Сад видите огромну гомилу, где се ноједини надмећу, ко ће брже да стигне одређеној мети. За тим гледате надметање, ко ће већу висину да прескочи; мало за тим гледате надметање ко ће даље да екочи н т. д. Кад је све ово свршено, онда се полази кући у потиуном реду са несмом (у колико невању неуки ученици умеју 109*