Просветни гласник

850

ГИМНАСТИКА И ВОЈПИЧКО ВЕЖБАЊЕ

замљорадничких епиеа, тако исто још у јачој мери могу иослужмти школе да се иарод навикне на војничку издржљивост, и да се у њега војничке врлине у што већој мери развијају. У чему се састоји то васпитање народа у школи у војничким врлинама ? Оно ее састоји у томе, да се школска омладина оеобито у ередњим школама навикава на етроги војнички рад и ноелушност, састоји се у томе да се у школи навикну ценити друг друга, да се, даље, чеетим маршевима на краћа и дузка одстојања навикну сносити војничке невоље, задовољавајући се на нуту најобичнијом храном и најгорим станом ; то се васпитање, најпосле, састоји у томе да се деца и младићи честим гимнастичким вежбањем на сиравама и без справа и на игралишту очврсну да Физичке и душевне напоре могу подноеити олако и без презања од најмањих опаености, од којих преза онај, који се у том нравцу није вежбао и у младим годинама на издржљивост навикавао. То су, но моме мишљењу задаци гимнастике и војеног вежбања у нашим средњим школама. Такве задатке има гинастика и војно вежбање у најважнијих нредставника модерног школовања у Еврони, такве задатке ваља та врста вежбања да има и у нашим школама. Може ли се у нас овакав нрограм за гимнастику и војничко вежбање остварити ? Можемо ли ми ову наставу у овом духу руководити, у којем се она у напреднијег света руководи? Имамо ли ми средства и начина да такав програм изведемо '!> Да одговорим на та питања. III. Шта да радимо дакле, "да изведемо програм, који је нанред за гимнастику и војничко вежбање истакнут ? Пре евега ваља нам ее постарати да гимнастику и осталу наставу у средњим школама вежемо једно за друго, и да отуда створимо једну хармоничну целину. То ћемо пак моки

само онда учинити, ако се иостарамо да се та настава врати школи и наставницима, и да на тај посао престану утицати они, који еа ваепитањем и образовањем деце и младића посла немају. Ако игде, то у школи највише вреди правило : једна земља а два господара бити не може ; другим речима школу треба оетавити само наетавницима, који су за наставу и ваепитање поверене им омладине највише и опремни и одговорни. Ради тога ваљало би законодавним путем укинути онај члан (чл. 87) закона о устројству војеке, у којем ее тражи, да ђаци „свршивши нижу гимназију односно реалку сврше у једно сву регрутску обуку, а свршивши вишу гимназију одноено вишу реалку, богоеловију и учитељску школу, сврше у. једно и нодофицирску школу за чин резервног нешадијског поднаредника". Да објасним ово тражење. Напред је епоменуто да је гимнастика саставни део целокупних школеких радова око васпитања и образовања школске омладине, и да се због тога насгава из гимнастике не да одвојити од остале наставе. Примера ради да наведем ове елучајеве. Између часова ученици изађу на одмор ; са њима изађу и њихови наставници. Ако је један од тих наставника и гимнастичар, он ће им командовати да стану у ред н да на његову команду изврше неколико радња било на снравама било без сирава, под ведрим небом или у гимнасгпчкој дворани. Оваким радом ностигнута су два задатка : ученици одморили су се од душевног напрезања, и нрибрали за чае, који сада долази. Друго, оваким радом на одмору не даје се могућност да се ученици међу собом бију и евађају, не даје се могућност да излазе на улицу , или да кришом нуте и т. д. Други случај. Дошао је четвртак. Тога дана носле нодне, као што је нознато, не идс се у школу. Као што сада бива, и као што ,јс од вајкада бивало, тоЈа дана разиђу