Просветни гласник

ГИМНАСТИКА И ВОЈНИЧКО ВЕЖВАЊЕ

849

о здрављу уче маторци: родитељи, учитељи, попови и чиновници, ми смо тај посао натоварили деци, те да их старачким бригама нре времена сатремо. Тако исто да иодигнемо земљораднички сталеж, и да унапредимо заиуштену земљорадњу, ми смо рекли деци: учите о земљорадњи! и натоварили вишој основној и продужној школи читаву науку о томе, и то не само мушкој деци него и женској, 'И не само сељацима него и варошанима. Нико неће иорицати да деца из основних школа, треба штогод и о земљорадњи да знају, нарочито требало бњ да науче гајити свилене бубе„ неговати и облагорођавати воће, и да свикну раснознавати разне врсте земаља за усеве, али та наука да буде више очигледна и на нрактици поред учитеља у тколској башти а никако на памет , или на школском часу из нредавања и књиге. Ми овде канда заборављамо да деца земљораднички сгалеж са привредом подићи не могу, и да ту улогу нодизања земљорадничке нривреде имају да узму на се поред стручних школа учитељи основних школа, свештеници и други образовани практични привредници, као и разна привредна друштва, те да својим примером вредноће и смишљенога рада на своју околину благотворно утичу. То је пут, који би се имао узети да се запуштена земљораднпчка иривреда подигне, а никако овај иут и овај начин, којим се данас оеновној школи осетна штета наноси. Ове што је наиред речено о узроцима који су на то утицали, да се наше школе претрпају предметима који са наставом из осталих наставних предмета велике свезе немају, све се то може рећи о увођењу у наше средње школе гимнастике у оном облику, у коме је она данас у тим школама одомаћена. На име, у нас је од времена нагаих најновијих ратова створено мишљење, да у нашу војску ваља увести сву вишу интелигенцију и све школоване људе наше. То је иросвктаи глдсник

мишљење са свим на своме месту; кад отаџбину ваља бранити, кад нотоњим нарашгајима ваља стварати усло ;е за бољи живот и свестрани развитак, онда би за нашу интелигенцију била највећа поруга да у редовима јуначких бораца не буде и сама она иотпуно заступљена. Али на томе се није заетало, него се даље резоновало но свој прилици, овако : к.ад већ школовани људи морају бити војници, за што ее они поред евојих других наука не би још у школи учили оним пословима и оним дужностима, које ће им као војницима требати, и дође се до закључка да војничко вежбање ваља у школу увести. Тако у нашим средњим школама би остварена гпмнаетичка наетава са војничким вежбањем и већином оних нравила, која се војницима сгалног кадра тумаче и предају. Еао што се дакле види, овде је рађено као и са науком о чувању здравља: место да војничку сирему оетавимо за чиле младиће, ми смо ухватили децу и рекли им : децо, будите војници! Али као што је неприродно и необично видети дете од 10и12година како ее марљиво брине за своје здравље, затварајући из страха од промаје сваки отворен ирозор, или заколчавајући из бојазни од назеба свако дугме на својој хаљини: тако је исто неприродно видети децу, где нажљиво слушају пешачка иравила, или да пажљивим оком ирате рад свога канлара, кад он пушку окреће и њене љх делове ноказује. Нико не може имати ништа иротив војничког вежбања у школама, али мера тога вежбања мора бити одмерена ирема самим иотребама школе а никако ирема потребама с којима школа посла нема, и о којима она рачуна водити не може. Као год што основне и средње школе не могу етварати земљораднике, тако исто не могу оне стварати ни војнике. Али као што земљорадња може у неколико бити иотиомогнута тиме што ће деца свикнути да нознају разне врсте ораће земље, те да се доцније користе читањем 109