Просветни гласник

3АПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

873

тако, да су шире и од оних гдавних тачака ао програму. Еао што се внди из наведенпх нримера, у овом делу застуна се и исгориски део. Међу тим у учбеницима других народа историски део или се никако не нише, иди се пише обично у почетку правила под оградом (име и година, проналазач и време). Овако писање упоредо и то кад се оно старо напред стави, свраћа више пажњу ученикову на оно, што је било, него на оно што .је и данас. Кад се у почетку часа одморним ученицима казује стара теорија, иа доцније пошто се уморе, долази се на нову теорцју; то је рад неправилан. 0 оваком писању књиге за школску потребу вели проФесор К. Алковић у своме реФерату од 7. Априла 1882. год. Просветни Гласник за 1882 год. стр. 371: „Јер главна мана ове књиге (разумем оригинала) по моме је мишљењу та, што се у њеним доцнијим деловима примењују теоријски резултати којима нпје основа у првим деловима изложева, што се за теоријско или опитно сазнавање неких извесннх закона помиње по зише метода од разних аутора, те тиме књпга добија особину Физичке историје или физбчког катадога, а на сваки начин губи на особини, коју треба да има добра књига за средње школе, јер норед свега осталог ова мора бити кратка и јасна." Да је ово дело у прерађеном облику задржало „особину Физнчке историје", види се из примера наведених. а да има и особину „физпчког каталога', види се из ових нри мера. У тачки сиектарне линије долазе имена; Воластон, ФраунхоФер, Бунзен, КирхоФ. У тачци „Рађање топлоте при усисавању и апсорпцији на 85. таб. долазе имена: ЕГуље, Деберајнер, Фавр, Мичерлих; а на истом табаку долазе још: Мајер, Ватерстон, В. Томсон. У 482. тачцп, таб. 114 долазе ова имена: Талес, Плиније, Вилијам Жилберт, краљица Јелисавета, Њутн, Абат Ноле. На истом табаку имају и ова имена : Жамен, Вилсон. У рукопису су бележене онаске нарочито у математичким извођењима образаца, за то ја нећу ни спомињати те опаске, већ ћу поменути друге, које нису обележене. У овим опаскама ја оснивам своје тврђење само на најновијим делима од првих светских наученика. Тако на првом табаку: „материја утиче посредно или непосредно на иаша чула". Ми можемо осећати само непосредно, а о носредном угицају можемо само судити. „Једне врсте материја јест просто тело. Материја не може бити по врстама, већ то има код животиња и биља. Просто је тело једна иста материја, па узели њен атом, молекил, комадић или читаво брдо. Број елемената 64, није добро, јер у Хемнји од С. Лозанића (1880 год.) набраја се 70 елемената. Тако и

број молекила по Дипреу већи је, јер је овај наученик доцније додао, да је пређашњи број 15 пута већи. „Елементи тела зову се атоми ". И молекили су елементи тела, и ћелице су такође. Најситнији, недељиви елементи јесу атоми. Физичке силе сад се не узимају више као физички чиниоци (адеМз), а и узајамиост и јединство физичких сила, већ се сви појави своде на крегање материје, на актуалну и потенцијалну енергију, нретварање кретања, одржавање енергије и т. д. нао што је доцније у овом делу изложено; за то не треба ово у почетку ни узимати, те тиме бунити главне појмове. 2. табак. У подвли Физике узето Је у прву групу поред Механике још и Акустика Такву поделу нисам ннгде могао наћи, вити налазим разлога. Физика се сада делн на два дела: први део, кретање и равнотежа или механика; други део, молекуларна кретања (таласно кретање, звук, светлост, топлота, магнетннна и електрина.) Верније (воније) увршћује се у инструменте за мерење простора , а то је додатак мери дужине, унраво за мерење делова милиметра. Први пример дељивости је крв и крвна зрвца, а то би могло бити тек као иримена дељивости. Ту нак треба да дођу прим.ери, у којима се неко тело дели па ситније честице. 3. табак. „Шупљикавост има велику примену у домаћој економији*. а зна се, да нма и у лабараторијама, Фабрикама, у природи итд За то не треба узети само у домаћој економији. Место жути мед или месинг свуда се каже бакар, а од бакра се не граде апарати већ од месипга. Свуда је метар бележен латинским словом ш. Кад би метар био научан назив. онда би се могао бележити с т, али како га и ми тако зовемо и наша је реч, треба дакле сриско м. 1о. табак Говори се а о ансолутној густини и апсолутној тежини. Ну како нијс могућно одредити апсолутну густину ни тежину, већ релативну, с тога не треба ни говорити о апсолутносги. У математичном извођењу густина није што и снециФична тежина, ади у овом делу је представљена као спецпФична тежнна, тако, да се не може увидети разлика између једног и другог, као што се то лепо види у Физици Павла Рајса, којом се писац такође служио. На 16. табаку стоји наслов: „Иросте ма хине' а нре тога биле су справе: полуга, теразије и десетни кантар. Боље ће бити да овај наслов дође пред нолугу на 14. табаку. 30. т. Цев за. 'Горичелијев одглед од 80 см. није довољна, јер треба око 76 см. да захвати живе, да уђе у живу у суду за 4 см. ц нразнине да буде бар 10 см; дакле треба 90 см. 32 т. Нема смисла хвалити метални барометар (холостерик) од Вида, јер доследно 7