Просветни гласник

874

ЗАПНОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

требало би похвалити све добре апарате. Слику овог барометра требало би узети без поделе на палце и диније, дакде само с подедом на милиметре Зо т. Таблица барометарских висина према времену почиње од 785 мм. а свршава се са 731 мм. Никад нисам впдео, да се код нас барометар пење више од 76ј мм ., а и ову висину досеже веома ретко. Овако обедежавање дакде не одговара нашем притиску. У Просветном Гдаснику, свесци 18 од 30 Септембра, у месечном извештају (за Јули) метеородошке провизорне опсервзториЈе био Је максимум <57. 52 , а минимум / 42* 0№ мм. Мере су бележене и целим именима местоуобичајеним скраћеним знацима. м, см. мм. 34 т. Иао што се слабо или можда никако не узима внше барометар с цеви, већ се узима бол>и с кутијом ; тако се не узима ни метални манометар са цеви, већ се узима бољи са плочом, у ком пара дела на плочу надик на метални барометар. (Шелен, Механика I. 121.) 162 тачка. За јачину звука да опада по квадрату даљине узете су 4 меденице и једна меденица, место 4 пута тежи чекић у Гановој Физици. 164 тачка. Код брзипе звука тврди се, да су 1»22 год, учињенн последњн огдеди за брзипу звука, а зпа се, да су Вгауа18 и МаНепз 1844. пробади, и новија метода од Кундта је од 1866 год. (Павде Рајс 310 стр.) У 173 тачци долази боја звука у 13 редова, а доцније под 201. опет додази узрок боји звука у 16 редова. Ово би требало да дође само један пут. Тако п ^76. Акорди, интервале; 179 Интервале, 180 Савршени акорди Овакво понављање тачака требадо је избећп. 20^. тачка. Код примања звука Кортнјевн Фибри су узети као крајпи огранци акустпчног нерва. Кортијеви Фибри пису нерви, нн њихови огранци, већ вдакиа између којих се гранају нерви. Од ових влакана прелази треперење на живце, као на гласовиру од тастера на жице. Кортијеви Фибри одговарају диркама (тастерима) а живци жицама на гласовиру, 69. табак. Место многих имена оних, који су радиди на спектарној аналнзи, боље би било узети поделу снектра на 5 врста (Рајс 366.) и да се у слици 183. обележи поред топдотног и хемиски део снектра као и то, да се у слогу каже његово простнрање. 75. табак. Мутно стакло у мрачној клетв не стоји у жижи објектива, већ бдизу жиже, где лик пада ФотограФија је описана више с техничког гледишта, него с физичког и хемиског. За школу треба узетн главне моменте и гдавне материје, па их објаснити. 76—79 табак. Анатомски опис ока захвата читав писан табак, а могао би се оставити за биологију, овде пак довољно је споменути по именце оне дедове, који су оптнчки ва-

жни. Ту су мешани називи српски и научни: склеротика, хороидеја, онтични нерв, који би се могли заменити српским речма. Водена течност, боље је водњикава иди водњикаста, а тако боље је стакленаста него стаклена. Код рожњаче стоји: „Њена окружност, заоштрена к спољашњој страни, улази ]у скдеротику"; код дужице; ,,утврђена за очњи покров својим спољашњим иериметром, а слободна из нутра". То су загонетке, које може само одгоненути онај, који зна анатомију ока. ,,Кроз крајеве кристалног сочива" место ободом, јер сочиво ннје рогљасто, да има крајеве. Рожњача, течности, сочиво прозрачни су, место провидни. „Саткано је (кристалио сочиво) од реда готово копцентричиих слојева" место састављено, наслагано. „Они су (живци у оку) савршено неосетљиви за дејства, која раздражују." „Стакленасто тело и стакленаета течност" изгдеда као да је двоје. „Мрежица је мембрана, која прима утиске од светлости и нредаје их мозгу нреко оитвчног живца". Као да је мрежица и живац двоје, а не једно и исто. Задња комора у оку не постоји (Рајс 397). Да је лик изврнут на мрежици, узме се око албина, место водовско око, на коме се расече озго отвор на белизни за гдедање унутра. Склеротнка је ненровидна и код албина, и ко ће наћи албпна, ајош горе ко ће му вадити око. Код нрилагођавања окапише: „које (^собине придагођавања) нема у том стенену нн кодједног оигичног инструмента". Међу тим то нема никако, јер се не могу сочива испупчавати у оитичким справама. ,,Ма да теже (ликови) да се начине све внше испред ње (мрежице)". Ликови не могу тежити, а не могу се ни начишгги. ,Измене у системн ока за време гдедања". Систем се очињи не мења, већ се неки делови (унраво сочиво) пупчи и номиче. Историскз део о придагођавањЈ очињем већи је, него новије мишљење, које Је онет са свим погрешно изведено, ,јер ту се казује, да се мења пречнак ока. а „услед тога мрежица добија снособност, да се приблнжи иди удади од кристалног сочива, како се кад лик пркмакне или удали. Место да се каже, да се предња страпа од сочива испупчи и сочиво ее помакне нешто напред, а не да се мрежица помиче. По Крамеру при гдедању на близу дужица се стеже и тиме савија натраг обод од сочива и сочиво се помакне нанред и то помоћу мишића, те се тако новећа нредња иепупченост. По Хелмходцу појачава се и задња испупченост. Дакде акомодацнја се оснива на мењању сочнвова облика. Узрок, што с оба ока видимо један нредмет, јест унутрашњи, у жнвцима, а није по навици. „Оба ока су нодједнако две гране од једног нростог корена, и свака честица једноставног корена расцепљена је нодједнако у две гране за оба ока". (Физиолог Мидер. Тако и Хекели).