Просветни гласник

записник главног просветног савета

875

79; табак. У тачци 287. говорн се о кратковидим и далековидим и поправљању наочарима, а у 288 тачка онет засебно о наочарима; место да се споји уједно84. табак. „Топлота осетна термомегром", место, што се иоказује термометром, јер справа не осећа. „Правн узрок топлоте, коју ова звезда (сунце) иснушта, пепознат је*. Зва се извесно, да Је сунце зажарено, усијано. 85. табак. Платински сунђер ннје добро описан, јер треба још жарити једнњење амонијев пдатинин хлорид (КН 4 С1). Г Р1С1^, па да се добије платинин сунђер. Да се сунце не хлади јаче су поставке, да стезање еунчане материје накнађује топлоту (Хелмхолц), и хемиско једињење дисоцаацианпх елемената. (Астроном Фај (Еауе). Ове су поставке јаче од поставке о падању астероида (Мајер). 86. табак. „Несавршенство нашпх чула не допушта нам, да меримо температуру" итд. Није само то узрок већ не бисмо могли показивати високе и ниске температуре, јер би се наше тело кварало, А чулима не можемо да мерпмо ни друга осећања, већ узимамо апарате. Изналазак термометра, читава историја, па чак и нагађање, ко га је иронашао „Термометар има стаклену или кристалну капиларну цев". Не мора бити капилараа а никако кристална; већ мора бити стаклена, једнако широка и узана. Каппларпа мора (врло узана)битиу лекарском максимум термометру. „За ваљкаст или с.ерпчан резервоар затонљена је цев". То се незатапа, взћ се издува куглица или ваљчић. „Скала на самој цевп или на бакарној нлочици, место на цеви иди месинганој (металној), дрвеној, стакленој плочици или траци од хартије. „Вода од раскрављепог леда место вода од леда што се крави. За тачку топљења леда, нулту тачку вели се: „ова је нула вољна". 87. табак. „312. Степеновање термомегра, постојане тачке његове скале, 313. Одређивање нуле, 314. Одређивање тачке 160°, 315. Грађење скаде". А то све спада у грађење скале којој су 0° и 10о° две главне тачке. Грађење скале ствар је механичарева, овде би требало кратко објашњење. Еод термометра с алкохолом спомињу се незгоде, што долазе од алкохола у коме има мало воде, а то је залишно, кад сада имамо ансолутни адкохол. Сумиорни етар је погрешан назив на страним језицима, и остао је од ногрешног мишљења, да у њему има сумпора. Треба шжтобични етар иди етил-етар. УО. табак. „Тиндаљ је оиазпо, кад се комад деда крави, да су модекилн његове површине с једне стране слободни. и да издазе ван круга привдачног дејства суседних модекила". Ово је казивање са свим погрешно, јер се модекиди не могу опажати, нита се може гдедати њихово кретање. То је Тиндаљево умовање, мишљење.

91. и 63. табак. „Сумпорна киселина не нспарава испод 30 степена, па ни у безваздушном простору." Знамо. да н стакло н метали испаравају на свакој температури. Да у том сумпорна киселииа чини изузетак, невероватно је. Ни у највећим дедима — Хемије и Физике — нема овог казивања, осем у Гановој Физици. Гапо пак није никакав аукторитет у Физица, он је само обичан сиекудативан писац. Код испаравања живепише: „Једним огледом већ застарелнм итд, Кад је застарео треба га одбацити, ако при том не вреди, а ако вреди онда није застарео. ,339. Испаравање, паре", ,346. Испаравање". То треба да дође У једну тачку. 98. табак, Долазе хигрометри: Сосиров и Данијелов. Много је два, а нарочито што се ни један не употребљује. Соспров могао би још остати више као хигроскоп (влатоказ), а Даниједов треба одбацити. Као најсигурнији је психрометар, који се узима у метеородошким посматрањима. (Видети пзвештај провизорне мегеор опсерваторије). За минерад магнетит (у магнетизиу) пише: ,Познат је у хемији по имену магнетски оксид". То је у страним Хемијама, у Хемпји од С. Лозапића пише само феро-фери-оксид. 112, табак. Морска бусода раздикује се у главном од осталих бусолаутом, што има прстенове у којима се креће, да би увек стајада. хоризонтадна као Фортенов барометар, а овде је заузеда засебну тачку 421. и описана је као да је ово пасано за мрнарску школу. За Физику Ганову то има смисла,јер његову Физику читају и ученици мрнарства. 148. табак. Додази телеФон, а нема микроФоиа. У програму има микроФон. ТелеФон треба да дође доциије после индукције струја јер се оснива на индукцији. У електрини код индукционпх апарата (машина), долазе: аиарат Кдерков и апарат Л.едов. Граме-ова машина је новија (18/1. год.) и има већу вредност, јер су се од ове машине развиде данашње магнето-едектринске п динамо-едектрпнске машине. које се узимају у практици. Боље би бидо изоставити једну од онах или и обо. а узети Граме-ову машину. У овим опаскама нисам исцрпао све, јер би то бадо врдо дуго и широко. Ове напомене могу послужити нисцу, да пра прерађивању овог деда сврне пажњу п на све остаде тачке овог деда. У језику има оваквих ногрешака: да би (ма), м. да бисмо, дејствујући узрок, хранење енергије м. храњење алн још боље одржавање, без да проазведу (сиде) кретање, ђерам м. озиб, упдив м утицај, бешика м. мехур, другчије, прилагођење м. нрилагођавање оспособити, очњи м. очињи иди очни, рађање топлоге м. произвођење ; мржњење м. мрзнење или смрзавање купатидо м. купадо, итд.