Просветни гласник

876

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

За многе математичке обрасце драшм, да се не могу узимати »ри предавању Фивике у нашим школама, јер се у математици не сврши пре Фвзике оно, што долази у Физици. Ово нарочито вреди за тригонометарске Функције, које се преда у тек при крају Математике, а Физика се учи у V. VI. разр Из свега довде казаног изводим ове тачке: 1. Ово дедо требада се сведе на програм. 2. Да се свуда изостави историски део и имена наученика. 3. Да се математички обрасци добро процене, могу ли се предавати ученицима према оном, што су дотле свршили из математике. Па ако се не могу с успехом цредавати, да се изоставе. 4. Да сеујезику иоједине речи неиравилне поправе, а стране замене срискима у колико имамо; развучени слог да се сабије, те да је краћи и једрији. 5. Метеорологија да се не одваја, већ да се уплете у одсеке, где је место појединим тачкама као иримена физичких закона на објашњење метеоролошких појава. 6. Да се изоставе спорна питања, као и разна мишљења појединих наученика па да се узм} само она, која су највише усвојена. 7. Да се ово дело још дотера према Физици од Др. ПавлаРајса и то његовој мањој Физаци, која је без математичне геограФнје велика 24 табака у осмини, као што су и наше књнге за ередње школе. [Овог је иисца нрепоручно г. К. Алковаћ' нроФесор Велике Школе, у реФератуод 7. Априла 1882 годипе]. Част ми је нредложити Гл. Пр Савету, да изволн редом одлучити, да ли ће ове тачке бити обавезне за писца или не. 20. Октобра, 1887. У Београду. јЗор, јЗ. Ј одоровик, ПРОФЕООР После подуже дебате Савет је већипом гласова одлучио: да се дело прими п о државном трошку штамна каоучебникза средње школе, пошто га иретходно иисац поправи по нримедбама г. г. реФерената, с тим да се писцу нагласи, да по могућству гледа, да дело не изнесе више од 20., максимум 25 штампаних табака. РеФерентима Је одређен хонорар свакоме цо стотину (100) динара. VII. Иошто је г. Никола Р. Поповић учитељ в ванреднн члан Савета престао бнти и даље ј члан Савета, то је у одбор за прегледање '

учитељских молби о уважењу година учитељске службе на место његово изабрат г. Филип Видаковић учитељ и ванредни члан Савета.

С тим је састанак закључен.

САСТАНАК ССС1Д П 13. Новембра 1887. год. у Београду Били су: Вршилац дужноети иредседника Главног Просветног Савета Ј. ПециЋ; редовни чланови: др. Нкк. Ј. ПетровиЋ, Свет. Вуловић, Ј. Жујовић, Љуб. Ковачеви^, др. Милан ЈовановиЋ; ванредни чланови: Пгнта СреМови -ћ, др. Јован Туроман, Јов. Бошкови^, Милан Андоновић, Јеврем Илић, Јован Ђорђевић, Мита Жквкови-ћ и Филип Видановић. Деловођа и ванредни члан С-авета, Мил. МарковиЋ. I. Ирочнтан је и примљен Записник 356-ог Састанка. II. Прочитано је иисмо г. министра аросвгтс и црквених иослова, од 12. ов. м. ПБр. 13971. којим се позива Главни Просветни Савет да што пре узме у расматра&е пројекат закона о преустројству средњих школа, пошто је скупштина већ ту и пошто г. министар жели да нрема већ постојећем закону о гимаазијама, које су подигнуте на осам разреда, још на овој Народној Скунштини изближе одреди нравац тога средишног школовања и да према томе регулише правац наставе п у другим школама, како би идуће шкодске године тај закон о гимназијама могао већ стунити у живот. Ирема овоме писму г. министра просвете, Главни Просветни Савет приступиоје одмах читању поменутог пројекта законског. Прво је прочитан у целости пројекат законски. После читања измењане су мисли у Савету ради обавештења о неколиким начелним тачкама о преуређењу средњих школа. За овим је Састанак закључен и начелна дебата о овоме пројекту законском остављена је за идући Састанак.