Просветни гласник

113*

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

879

биФуркацију гимназија ни са гледишта материјалног, ни са гледишта спреме наставничке а ни са гдедишта административног. Он говори против оваког нретрупљивања гимназије у три одељка и тражи целу једноставну гамназију. Ако се хоће да буде и лицеја (VII и VIII. р. гимназије) онда би он бно за то, да .један такав лицеј буде у целој земљи и да не буде саставни део гнмназије но саставни део Велике школе. Свет. ВуловиК: Доказује, како би с техничке стране било савршено немогућно извести овај нројекат законски по коме би гимназије двојаке биле под једеим кровом и једном управом и налази, да ако би се баш то хтело извести, да би оваке гимназије биле много скупље, во што су данашње средње школе. Он наводи цифре и нримере за потврду свога мишљења. Ј06. БошковиК : Допуњује свој први говор и вели, како он полаже велику важносг на то, да се за средње школе напишу учебници, добре књиге за ђаке. Пуеустројство средњих школа могло би се једном министарском наредбом извршити. Он говори какви су учебници за гимназије у другом свету а какви су код нас па мисли да је крајње време да наши гимназисти престану једанпут учити но хемији г. Лозанића или но механици г. Клерића и мучиш се с другим учебницима од 50 — 60 штампаних табака. Он види у овоме једно велико зло за наше средње школе. Исто тако налази да је и број часова сада сувише велики, те отуда излазе из гимназије Физички богаљи. По његовом мишљењу за ниже гимназије било би довољно 4 часа а за више но 5 часова дневно. Даље завршује говорник, да гимназистима не треба свавоврсног знања и много знања него им треба мање зеања, али то да буде једро и одбрано н да се изучи добро, те да се зна како треба. Чанта СрећковиК: Њему сечиеи овај пројекат да је нешто мртво, управо тело без духа. Како се год окрене, у њему се види збрка ; нема никаквих мисли и ннкакве цељи. Објашњава у подужем говору шта он разуме под гимназијом и какве нама гимназије требају. Предлаже: за нижу гимназију 3 године а за вишу 5 година и мисли да би се то могло извеети са садашњим буџетом; даље, да

класичност или хуманистички правац треба да почне у вишој гимназији. Он тражи такође праве гимназије за се и праве реалке за се. По његовом мишљењу требало би све четвороразредне садашње гпмназије свести на три разреда и завести 4 целе гимназије у земљи (ону у Зајечару требало би укинути). Др. Туромаи: Говори, како би требало избегавати тај назив класичне гимназије, јер се од тога многи плаше, него би требало звати само гммназије. Кад се каже само „гм мназија' то се у целом свету разуме каква је то школа. Сви германски, романски и словенски народи имају гимназије уређене на једној основн, само ми Срби немамо. И код нас треба да постане једаннут гимназија интернационалап завод. Доказује, како у нас има и средстава и радне снаге да се то изведе. Наводи за пример како је то у Угарској било, кад су први пут заведене праве гимназије и наномиње, како се не треба плашвти тих назива класнчне или гимназије с хуманисчичким правцем нити нак изучавања класичних језика. Јов. Бошковић : Говори, како би се закон о гимназијама са 8 година а са новим правцем имао извести потпуно тек после 8 година те према томе ми бисмо имадп за сада с ночетка довољно радне снаге и могућности, а носле осам година радне би снаге ирирасле и онет могле подмирити потребу. Ст. Довчемћ : Наводи, како се Савет удалио од самога предмета. Главна је ствар да се реши то : може ли бити овога рачвања или не, и то ваља прво решити, пошто то и г. министар тражи, па кад би се то питање решило, могла би се водити дебата о томе: како и у ком правцу ваљало би уредити наше средње школе. Завршујући свој говор у овом правцу он предлаже да Савет прво реши: верује ли он у корисност и могућност остварења оваког нредлога о двојаким гимназијама. П. Сре&ковић: Не пристаје на рачвање гимназије. Он тражи да буду у Србија 4 целе гимназије и 2 реалке, али гимназије да буду хуманитарне и то почињући од 4-ог разреда Све ове друге средње школе ваљадо би свести на 3 разреда и ту изучити оно што је 1 оиште.