Просветни гласник

880

ЗАПИСНИК гддвног

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ст. ЛовчеваК: Не сдаже се с гледиштем г. Јов. Бошковића и брани реалнп правац. Јов. БошковиК: одговарајући г. У1овчевићу и бранећи своје гледиште паводи за пример уређење наше инжињерске струке, по коме се од кандидата граже толики испити а идате су остаде исте и подељене су на 6 кдаса. Он у овоме надази узрок, што се не развија реадистичан иравац у нас. М. АндоновиК : Застуна гдедиште реадног образовања и говори против оних, који хоће кдасични правац да заведу и да му даду претежност, Нана не прети опасност, веди говорник, од кдасично-образованих људи, него нама прете чете страних индустријадаца и техничара, који нас експдоатују. Говори против датинског и грчког језика, којп хоће да се натовари на леђа омдадини и мисди, да бисмо ми много срећнијн биди, кад би се могдо да се ови језици никако и не уче код нас. Љуб. КовачевиК мисли, да је технички немогућно извести овај пројекат и да би школе по овоме пројекту биле много скунље а не јевтиније. Он тражи једноставне самосталне гимназије иа макар и не биле уређене тако строго у класичном правцу него само приближно. Наводи како је нређашаа гимназија, за коју је Савет припремао наставни пдан била више класична но ова ио овоме пројекту. која треба да је строго класична. И он тражи да гимназија буде права гимназцја а остале средње школе нека се ирема потреби засебно подижу. Др. Ђ. Бакић : У подужем свом говору објашњава и доказује, како се оно гледиште, коЈе је заступао г. Јов. Бошковић сматра у образованоме свету као научно и педагошко гледиште. Даље говори поименце о нравцима, који владају у образованоме свету при уређењу средњих школа. Наводи детаљно уређење средњих школа у Немачкој, иа које се као на добро угдедају и Французи и Енгдези. 11о његовом мишљењу не би требади ми да правимо једини изузетак. Говорник доказује да је и са практичног п са природиог и са међународног гледишта неопходно иотребно да се и у нас заведе чисто хуманистички иравац. Тако је то свуда. То су два научна засебна правца и не могу се снајати уједно нити се могу заједно савладати. Он је зато

да и у нас буду два нравца : чисте гимназије и чисте реалке, а ако има могућпостн> нека се још заведу и реалне гимиазије. Посде ових говора, иредседиик Савета, ресумирајући говоре г. г. говорника ставио је начедно решење питања на гдасање и иредлог је овако Формудован: Ко је зато, да се гимназије рачвају у два правца, класични и реални, да буду заједно под једним кровом и једном управом, онако дакде, како је изложено у пројекту, тај ће гдасати за; а које за ма какво друкчије уређење средњих школа, тај ће гласати иротив. Пристуиидо се гласању, и 13 чланова гдасало је противу пројекта а 2 члаиа за пројекат. С тим је састанак закључен.

САСТАНАК ССС1ДХ 18. Иовембра 1887. г. у Београду. Били су: Вршилац дужности аредседника Главног Просветног Савета, Ј. Пеци-ћ; редовни чланови : др. Ник. Ј. Петрови1ј, Јов. ЖуЈовић, Љуб. Ковачеви-ћ, др. Милаи ЈовановиЋ 1 ванредни чланови: П. СреЋковлЋ, др. Јов. Туроман, Јевр. Јов. Ђорђеаи^, др. В. Баки-ћ, Ж. Попови-ћ, Ст. ЛовчеврЋ, Мита Живковић. Деловођа Мил. Маркови-ћ. I. Пошто записник од прошлог састапка није готов, то је Савет одмах приступио иретресању нитања како би ваљало уредити наше средње школе. Љуба КовачевиК нпје за то да се све садашње ниже гимназије и реалке сведу по преддогу г. П. Срећковића на 3. разреда, но да остане и 4-ти разред и да се у опште број разреда отвара у ноједнним местима према потреби. П. СреАковиК брани своје првашње гледиште: да се сведу све остале средње школе на 8. раз. а у земљи целој да буде 4. цеде гнмназије и 2. реалке и да буду од I. р. почињући уређеие као праве гимназије и реалке. Јов. Ђорђевић пристаје уз мишљење г. Срећковића ади тражи да се такве троразредне шкоде не зову ниже гимназије но ниже реалке иди како друкчије. Др. В. БакиК предлаже: да буде самостадне гимназије и самостадне реалке и то