Просветни гласник

892

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

граматиком као ни садтом сувопарном методом превођења стран језик не може с успехом научити. Што се пак тиче читанке, мисдим да би је требадо учити тек пошто се сврши теоријско учење главнпх правида граматичких напоредо са њиховим ирактичким примењивањем, да би ђаци што боље могли разумети конструкцију појединих реченица и периода у прочитаним комадима, јер превођење само ио смислу, без довољног разумевања текста, није готово ни од какве стварне користи. Уеге зс1ге ез! рег саизаз зс1ге. Врло је незгодно и тешко уз превођење објашњавати ђацима без икаквог реда и мењање појединих рзчи, синтактичка правила, пдиотизме, синониме и хомониме итд., што често убија у ђака сваку вољу при учењу језика, које је и онако сувопарно. Читанка би се могла с успехом учити уз граматику само онда, кад би се она нарочито удесила према овој последњој, т. ј. кад бн се у комадима за превођење ишло методичком постунношћу од лакшег к тежем и од познатог к непознагом у тесној свези са претходно изученим граматичким правилима, којима би се текст уз превођеље могао потпуно објаснити. Овако удешених школских књига за предавање Француског језика, по начелима напред наведеним, ми, на жалост, још немамо. Најгоре стојимо у овом погледу са књигама одређеним за предавање поменутог предмета у V. разреду наших ђимназија и реалака. Још се предаје по Шарл АреновоЈ граматици, која је већ свој век преживела, а читанка која је за исти разред прописана, није удешена ни према којој граматици, већ се поједини комади преводе без довољне свезе са граматичким нравилима. Осим тога, у њој има много штампарских погрешака, још више српских погрешних израза и неколико Француских речи написаних или погрешно или по неким застарелим правонисним правилима, аједан је од највећих педагошких недостатака ове књиге, по мом схваћању, што су поједини изрази текста преведени у подлиску на истој страни, што даје повода многим ђацима да претходно не науче речи којих не знају, надајући се да ће их при превођењу лако наћи кад им затребају. Мнслим да би згодније било, да је писац превео све употребљене

речи и изразе на крају ове књиге ио азбучном реду, у облику једног малог речника, као што се то залази и у другим читанкама написаним за странце. Како се ова читанка не преводи цела у нашим школама, већ само јздан мали њен део, и то: „нретходна вежбања" до Ђ1а1одие јасИе на страни 29. или највише до АпесЛоГез, стр. 45., то бн се она без икакве штете по наставу могла заменити граматичким задацима за превођење са Француског по Аћповој читанци, од 1. до 18. стране (Етге1пе ВМге: Наир^бг^ег, Вешбг1ег, БишоЛег, 2еИШ)г1,ег, Раг(лке1 и УетшсМе 8Мге до Апекс1о1еп), а ова се књига и онако учи у остала два најстарија разреда. Из овога што сам довде укратко изложио, може се извести : 1. да нисам никако мпшљења, да се прештамна г. Мајзнера „Прва Француска читанка", већ бих био за то, да се оназамени I. књигом поменуте Аћп-ове читанке, док се не изради каква удеснија књига за примењивање граматичких нравила и практичко предавање овога језика, и 2. ако би се ипак хтело, да се прештампа читанка о којој је говор, онда бих био мишљења, да се то учини пошто се погрешке претходно исправе, а ноједине речи и изрази преведу на крају књиге по азбучном реду. 9. Октобра 1887 год. у Београду. Понизни : М. јзЕРБЕРОВИИ . проФесор. Већином гласова одлучено је: да се „Прва Француска читанка" оваква какваје не прештампава. V. Прочитано је иисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 27. ов. м. ПБр. 14151 којим се шаље Савету молба г. Милана А. Павловића великошколца, заједно са 6 табака срнско Француског речника и позива се Оавет да каже своје мишљење о изради и употреби речника. Пошто дело није готово, то је Савет одлучио : да се сачека докле цео речник не