Просветни гласник

8»4

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ

ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

то он набраја, какве се некравилности иогу десити 11рн овакој системи оцен,иван.а у времену од 4 г. Он је за то, да се строго лази нри постављању учичеља, а кад се већ постави ко за сталног учитеља онда да му се покдони поверење и да се према томе свима сталвим учитељима даје повишица сваке навршене нете године. Љуб. КовачевиК говори о потреби стаднога надзор.а и доказује, како ће слабе користи бити од оваког надзора. Он предлаже да е,е заведу стални надзорници, па макар их у ночетку било н>их 7 или 8, ако се неће или не може усвојити оно што је он раније предлагао о сгалноме надзору. Могли бисмо, вели говорник, послати неколнко одличнијих учиаеља на страну за годину дана, па нека нроуче, како се надзиравају школе у другом свету, и онда би такви људи могли бити постављени за сталне надзорннке. Кад би овако стручни људи обишли сваку школу 3-пута у годинн, онда би заиста њихов суд могао бити нраведан и меродаван и то би био ирави надзор и нрава корист задржаву. Даље говорник тражи да у предлог законски уђе и то да Савет кандидује г. министру арбсвете лица за прегледање школа. Ф. ВидаковиК не снори потребу саме ревизије али му се ове измене не чине да су добре. Ревизија остаје, само што ће се моћи вршити у свако доба године. Но овака ревизија нма ту лошу страну, што се може десити да надзорник дође и оцени у иочетку школске године једнога наставника, када он још ништа није урадио, на му иосле никако ц не дође целе те године. Учитељ знајућн то, може не радити ништа нреко целе године. ГевизиЈа треба да буде на крају године. Иошто се не може завеетн стадан надзор, то говорник нредлаже, да до бољнх ирнлнка, докле се не могне завестн сталан надзор, да остане стари начин ирегледања школа а овај предлог да се не нрима. Др. БакиИ напомиње , како је Савет у црошлој седницн начелно примно преддог, који ј§ у овоме закону, као и то да Просв. Савет кандидује лица г. министру. До томе не би требало то сада мењати. П. СреКксвиК говори, како се овај предлог прпближује ономе идеалу, коме н он тежи. У предлогу је заступљено једно начело, с ко-

јим се оп потпуно слаже. Он полаже највнше на надзор меснпх и окружних одбора, а у предлогу законском обухваћено је све што треба за стручан надзор. Није никако за то, да се нарочита лица изашљу на страну ради спреме за надзорнички посао. Јевр. ИлиК говори, како је и он пре свега за сталан надзор п како се у том ногледу слаже с Љуб. Еовачевићем; али зна датакав надзор није могућио завести сада из више разлога. Кад се не може сталан надзор завестн, онда је за то да надзора свакојако буде и да псти буде стручан. Давање оцена да се укине, јер то нонижава и учитеља и школу и наставници да се изједначе с осталим државннм органима, код којих нема оваког оцењивања , као што је то до сада било с учитељима. Др. Мил. ЈовановиК напомиње, како овде ваља разликовати административни надзор н да о овоме последњем ваља Савет да решава. Ј. ПециК напомиње како је овде главна разлика у томе, што неки говорници мешају административни надзор са стручним или инструктнвним надзором, и да ће и овај надзор бити сталан у колнко у онште може бити сталности у нас. По овоме је нрочитан први члан који је примљен и коме је додата прва тачка с ночетка која гласи: да се надзор врши преко унравитеља осн. школа. За овнм јз нрочитан други члан и у њему је измењена само редакцпја. Љуба КовачевиК тражи да се у овоме члану дода, да се лица за ирегледање школа узимљу ио кандидацијн Главног Просветног Савета и доказује корнсност н потребу оваког кандидовања. Др. Ник. Ј. ПетровиИ говорн противу тога да Савет бнра и предлаже г. мннистру кандидате за прегледање школа, пошто се досадањом нрактиком показало да није Просветнн Савет могао одржати кандидацнју онако као што је желео, но је најзад на нозив мииистра, увек кандндовао кога је год министар хтео. Па кад министар узме за школске надзорннке лица која он хоће, нраво је, да и он сам иовуче сву одговорност за њихов рад, а да је не дели са Просв. СаветомЈевр. ИлиК напомиње кажо је до сада увек бнло несноразума између Савета и г.