Просветни гласник

115*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСЕЕТНОГ САВЕТА

895

министра просвете, што се тиче овога кандидовања лица за еадзорнике те се дешавало и то, да је г. министар често пута морао поименде да тражи извесна лица да му их Савет кандидује за надзорнике. Њему се чини чудновато да се Савет сам одрече једнога права свога, које је до сада имао и мисли, да би Савет кандидацијом лица за надзор само могао учинити г. мивистру једно добро и олакшицу у избору стручеих лица, Е. Сре&ковиК говори противу тога да Савет кандидује дица и тражи да се то остави самоме г. министру просвете. Др. БакиК тражи, да се чд. 2. предлога законског овако редигује : „Док се не заведе сталан надзор преко стручних надзорника, мпнистар просвете и црквених послова одређујеради педагошког^прегледа и поуке, стручна лица која ће према потреби нрегледати основне школе према правилима које министар пропише". Др. Мил. ЈовановиИ говори у начелу за овакав надзор, јер га он сматра као етапу за сталан надзор. У подужем своме говору, он тражи, да се учитељима способним поклони поверење, јер га они заслужују. Доказује даље рђаве стране досадашње ревизије и добре стране садашње ревизије по овоме предлогу, ако би се он само савесно вршиоПредседник Савета ставља на гласање решење питања: хоће ди се надзорници слати но кандидацији ГГросв. Савета, као што нредлаже г. Ковачевић или ће се то оставити г. министру, као што је у предлогу. Пристуиило се гласању и 5 је гласало за предлог г. Еовачевића и 5 противу истога. За овим је стављена на гласање редакција чл. 2-ог онако како ју је предложио г. В. Бакић. Са 7 противу 3 гласа Савет је усвојио редакцију г. дра Бакића. III. За овим се прешло на претрес закона о изменама у закону о учитељским нлатама. Прочитане су још један нут и старе и нове одредбе закона о пдатама, па се но том приступило претресу самога питања ио поднетим изменама. Ф. БидаковиК није за то, да се прави разлика између одличних и врло добрих учитеља,

Он је за то: да одлични и врло добри учитељи добијају класпу повишицу после 4 г. а они који имају добру оцену за 5 г. да добију повишицу после 5 година. Ове су измене, но његовом мишљењу горе за учитеља ео старн закон о платама; а то дока-. зује самим законом. Он није за то, већ тражи, да сваки учитељ без разлике, који је добар, врло добар или одличан, дадобије повишицу после 5 година ; а одличнима и врло добрима могу се за награду давати боља места. Није за то да се слаби и рђави наставници дуго трпе у службн. II. СрећковиК показује, како ове измене стоје у противречности са предлогом законским о надзиравању школа, ко.ји је мало час решен. Оцена нема у оном закону, а овде се помињу оцене. Он је за то, да се цео овај чл. измени и противан је овој градацији и деоби учитеља. Учитеље треба поделити на 2 групе: на сталне и приправнике. Онјејош и за то да се учитељима да већа прва илата а не да им се овако иоступно даје, тако, да кад већ остаре и изнемогну, да онда тек дођу до плате с којом пристојно могу издржавати себе и породицу им. Јеврем ИлиК товори, како свакако ваља дотични §. о платама учитељским изменити. Говори о безначајности тројке у старом закону и о оној двојакој подели на 4 и 5 и на ресултат од З 1 /, како је то непрактично. Међу тим, но овоме, вели говориик, још је горе, учитељи се деде на три врсте према оценама. Он није за то, да се узима новчано средство као мамац за подстрекавање људи на рад. Тим се путем долизи да са свим негативних ресултата. Противан је сваком давању оцене. Ео је год стадан учитељ, треба [ да се зна шта му и кад нринада. Држава не треба да има посла са одличнима, добрима или слабима учитељима. но треба да има посла са уреднима иди неуреднима, са радницима или нерадницима. Др. БакиЛ тражи, да се овако закон измени: учитељи добијају прву пдату 800 д. а посде сваке 5 г. повишпцу од 300 динара. Стручни учитељи нека се према овоме само и постављају а други не. Ео је неваљао иди немаран у раду, за тога пма нрописаних казни у закону о основним школама. (Цитпра дотпчни члан из закона).