Просветни гласник

КРИЗА У

НАОТЛВИ

899

нечиств, од свакојаких веза, чист ће метал циркудисати, свако ће га примати и употребљивати. Ну еачине којима је се добио метал, изпапиа је и уиотребила само једна мада мањина, један број стручњака, који су се побринули да га испитају, да цроцене н>егову вредност и да га учине подобним за употребу. Онај који се користи злагом, већ не распитује за начине којима је оно одвојено из руде, очишћено и саливено. Применимо ове принциие на средњу и вишу наставу. Дух људски тако је сгворен, да се не може задовољит^ једино резултатнма, л,обивеним од туђега рада. Човекограничавајући се на нознавања, стечена самим собом, пада некако у застој. „Како" и „зашто" питања су, која се сама задају нред сваким а^ивим створом, који мисди, и ако се не може задовољити ова потреба проникнућа у све- области, што би било у ствари н немогућно, треба је бар задовољитн у једној ма којој грани. То је оно, чини ми се, што ваља звати „гимнастиком мозга". Резултати и њино познавање готово су једино посао памћења; настава дајући ове ревултате мора ићи даље, она мора водити ум те му ноказати, како су они добивени. То је оно чему су до сада тежиле класичке студије, или студије мртвих језика. Оне нису никако хтеле употребљивати овејезнке у онштењу личностн и народа међу собом. Ми смо далеко од оног доба, када су ученици, излазећи из уаиверзитета, говорпли латински, а никада и у ниједном добу нису могли ученици говорити јелински. Али је се опет свагда наваљнвало, а наваљује и данас још онај, који је потпуно носвећен у ствар, да ученике по свима методама, лингвистичким и осталима које су год употребљиве, упозна са склопом ових језика, с њином организацијом граматичкоми њином заплетеном синтаксом, То је оно што класичари називају: гимнастиковање мозга мртвим језицима. Неминовна последнца оваког удубљивања у једну област, више или мање ограничену, јесте напуштање сличне наставе у другим областнма. У овима другима настава се мора неминовно ограничити на једино набрајање резултата, а мора оставити специјалистама изналажење путова и средстава који к резултатима воде.

Из овога се заиста види, да се препирка своди на поменуто питање о премештају. Ову умну гимнастику , вршену црпењем једне важне партије знања људских, хтели би противници данашње системе да нренесу у једну другу област, у област егзактпих наука. Они би хтели, да се она ограничи у интересу велике већине паћенпка, и да се на место класичких студија узме нристојан део из паука егзактних, те да се улоге измењају. Чим једни помену у прошлости добар основ за садашњост, и чим потегну толико славних људи, васпитаних овом системом; чим иотргну у садашњости непоречну чињеницу: да све наше науке више мање почивају на овој основици, и да без старих језика више грана не би се могло ни обрађивати, — онда им њини противпици стављају противне аргументе, не мање важне, основане на резултатима, стеченим ових последњих година, дубоком студијом научних питања. „Ви нам говорите, веле они, о философнји, о историји, психологији; зар не видите, како се и изглед и суштипа свих тих наука изменнли сгудијом егзактних наука, и иоследицамашто отуд долазе. Штоје материјални свет дапас преображен изналасцпма и применама егзактних наука у животу, умни свет ннје тиме био мање нокренут у напред; шта више онај га је из основа пунио великим истинама изведеним из ових истих наука, н. нр. теоријама о јединству снага, о десценденцији, о трансФормизму и т. д. Што су отворени нови хоризонти у области одлучннх наука, то се има приписати наукама егзактним, јер су оне то учиниле. Може ли се озбиљно тврдити: да потанко ући у питања, која воде тако огромиим и плодним замислима, није зар нрипомогао и васиитач по другој којој области, мимо кдасицнзма" ? Истина није се лако решити за једну или другу партију садашњу, тим пре, што онитовање (проба) у стварима јавне наставе, свагда је ствар коцке и случаја, јер дејства, добра јали рђава иду далеко, и осећају се само у будућностн. А уз то се онет новине тешко у практвци изводе. Јавна настава у многоме личн на музику. Често је говорено, да ова вештипа, тако универзално нрактикована, има своју слабу страну, што свагда тражи стране извршиоце за