Просветни гласник

КРИЗА У НАСТАВИ

900

свој рођени створ. Вудите изврстан музичар у сваноие смислу, сдожите најлепшу симФонвју, најпримамљивију онеру, — шта ће бити од вашега узор-дела ако не нађете извршадаца, дораслих за тај посао ? Остаће вам само партитуре на артији ! Исто је с наставом. Вп можете склопити најсмишљеније програме, ако не нађете учитеља, епособних да нзведу ваше дело, оно ће остати мртво писме, биће дедо које се само родидо. Ну ја нећу да се унуштам у ово питање, које бн ме могло одвести врло дадеко, веће ступам у анализу борбе данашње. Рекох у почетку да утилитарно гледиште мора превлађивати све више и више, како се то мени чини ; јунаци егзактних наука јасно стављају то у изглед. Истина је да њини противници с гордошћу одбијају ово гледиште, ади то баш нимало не смањује важност његову пред онима многима, који су га дубоко појмиди. И на крају краја већина ће у последњој инстанцији решити и без апеда на наш демократски век. Узмимо н. пр. студију грчког језика и његову непосредну корист, и ослонимо наше закључке на оне чињенице, које налазимо у Немачкој. Сав универзитетски свет по нужди пролази кроз студију грчког језика, прописаног за све оне којп желе ступити у ма који Факудтет. У Немачкој на 45 милијуиа становника има 28 хиљада студената (у округлој циФри). Све ово пролази кроз правпи, медецински, оба отсека философског и на носдетку кроз два богословска Факултета (католички и прогестански). Од свију ових ученика 30 °ј о студују медецину, 20°| о права, толико богословију, ио 15%, оба отсека ФидосоФСка. Све је без изузетка учило грчки и то због свуда једнаке и обавезне матуре, која даје ђацима приступ у све Факултете по вољи. На који су то ученици, којима је грчки неминовно потребан? Фидодози и богосдови, а то свега износи 35°| п од цедокупног броја; докле ученици медецине, права и природњачког отсека философског , а то су две трећвне, немају даље никаке примене од тога језика. „За што дакле, веде утилитери, товарити на две трећине, које су се одале на друга занимања, студије од којих доцније немају никаке нримене ? Зар не би могли они

унотребити корисније време, одређено на овај мртви језвк"? »Стој, веле њини противници. А зар превиђате апстракцију, учињену о гимнастици мозга. коју грчки језик врши тако чудновато, боље него све остало? Зар не рачунате ни у што добит, учињену целој цивилизацији вештинама и литературом овога народа? Ова су дела основица свега нашега знања у вештини и лптератури, ^ зар може образован човек то презирати, а с друге стране опет моћићета бдага уживати и с нуном радошћу само онда, кад изучи језик, који нам их је предао". Одговара се, да је ово последње гледиште до извесне мере под питањем. Истина је, да се не може потпуно уживати лепота литерарних деда, док се не зна језик којим су она написана; ади зар је могућно изучити све језике, којн су год произвели што узорито ? Инђијска прича : „Нал и Дамајанта", прави је бисер сдатке и пријатне појезије, па зар сви они, које она очарава кад читајупревод, морају учити санскритски, кад би учење самога њега потрошило усиљен рад цедога живота ? Мидијун верних чатају исадме Давидове, и очарани су њином дирљпвом и узвишеном појезијом: хоће ли сви учити калдејски? Још више мидијуна људи оснивају своју веру на Јеванђељу, написаноме на грчком језику, а немају нп најмањега основа у овомејезику. Зар свакоме треба да уме разрешити јерогдиФе иди кдинасте записе, који год зажели упознати се са јегнпћанском и асирском цивидизацијом ? Зар се не може проценити па и водети Хомер и Софокло док се није дупала гдава аористом и оитативом ? Треба дакде у много случајева знаги ограничити се на нужно, јер људска схватиља има своје границе, и никоме није дато да из основа све ствари знаде. Ја се овде заустављам. Пошто сам изнео у крупним цртама борбу која траје с једнаком жестином с обе стране, хоћу међу тим да речем још неколико речи о различним иојавама, које ова борба ноказује у овај мах у поменутој земљи. Са свију се страна туже на то, што су ђаци часовима претоварени, и то од.најмањих па до највећих ; даље, ,л,а не могу савлађивати претоварени посао и да с тога