Просветни гласник
ПРИДОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ
Лепенида има притоку сушицу. Има их и по осталим нашим земљама н истога су карактера, као Оушица притока Оетина, Оупшца, која гече кроз гробничко поље и утиче у Рјечину код Ријеке итд. Да наведемо неколико речица наших које имају карактер сушица, и ако их не зову сушицама. Прљитека река, која извире испод Вршгее Чуке и утиче у Тимок, изгуби в >ду у својем току, јер протиче кроз непроходну кречњачку клисуру. М. Шашка, која се улива код Вратарнице у Тимок, за време суша изгуби своју воду при ушћу, јер тече у даљем току кроз клиеуру од кречњака. У осталим деловима корита има воде, пошто је терен кристалиничних шкриљаца. Велика Тисница и ноток Пераст у Хомољу имају готово целога лета довољно воде у горњем току, а у средњем и доњем никако; ова вода понире кроз мање пукотине 1 ) Тако се вода губи са површине и у ионорницама или аонжвицама, јер је нестаје у вртачама и безданима. То су такве реке које немају видљива извора, а често ни видљива ушћа. Тако на Вељаници Речке на висини од 1000. м. пониру нод стене. Такве су и Тиквице итд. 2 ). Подземна циркулација воде јесте једна од најважнијих карактериетика речнога система источне Србије, а споља има евога израза у бездањицама, вртачама и пећинама у које река понире или из којих избија. Због тога су и ови елементи хидрогравијски најчешћи и најбоље престављени у иеточној Орбжји. Бук. — Ако вода у својем току удара о стене, разбија ее о њих те хучи, зову бук. ') Сдичне су им мртваје (поред Дрине сгара че§ То је напуштено корито или рукав речни, који се 0Д данашњег корита обично од!?аја на окукама или обавитима., и који се иепуњава само приликом ве.шког поводња. Ту сада често вода излази из корита и гради отоке или рас токе. Зову их тако поред Тимока и Мораве. Такве су мртваје и Језава и Ресавчина. 2 ) Г. Драгашевић побројао је паше понорпице у Хомољу. аГласник уч. др.» књ. ХБШ. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Отене могу бити или по средини реке или ближе обали, а налазе се ту, или што вода не одадире подједнако подлогу, или што су се стене са обала еурвале у реку и препречиле јој ток. Тако има букова у Дрини око Горње Буковице, на Дунаву око добре, на Сребрници у Отрагарима итд. Скоковац. — По дубодолинама између коса, у горњем току својем, вода наразличним местима и земљиште дуби више или мање према чврстини материјала, те тако негде гради одсеке, спада са висине и разбија се о стене. Тај ®акат што има водоиада, ма у којем облику показује да је то недовршена ерозиона долина, да се још ствара. Еод нас има водопада, па према томе и таквих долина. Ако је висина са које вода скаче мања, и ако вода саада са стеаенице на стеиеницу, зову скоковац. Такав је скоковац на Жеравињи у Тршићу. Око њега је пад у свима партијама велики, већи но обично у горњем току реке. Око скоковца, и у целом горњем току Жеравиње, терен је тријаског кречњака, који је врло различан по једрини и троишости, те га вода местимице разно дуби, гради као степенице, и пада преко њих. Где је највећи скоковац корито реке ижљебљено је у самом кречњаку. Ту има четири степенице, еа којих вода енада. Механичка снага њена ојачава се при сиадању, јер су и степенице нагнуте, за то јој је и дејетво врло јако по последњој степеници, те се на томе месту налази вирић или вилиман, којега је вода издубила својом јачом механичком енагом. Висина све четири степенице износи 6. м., а појединих 1—2 м. Има бујних планинских потока, код којих је пад наирасит на много узастопних тачака — имају много скоковаца. Такав је поток Скоковац, који са Оиговом водом гради речицу Вудимлију, притоку Штирину. Такав је и Јаребички Скоковац, повећа притока Јадрова. Код скоковца се вода не сурвава преко вертикалног одсека; он је прешао прву стадију у развитку водопада и нредставља оно стање 117