Просветни гласник

914

гребеном, само је то иаразитски гребен. Подлога њихова и насив до велике висине састављени су из кристаластих шкриљаца и обрасли добром шумом, а над њима се издиже голетан крш, гребен Стола, који се продужава и преко Визака и изгледа насађен на кристаласти масив 1 ). Венцу, билу и повијарцу дају таласаст изглед висови и иревоји. Висови имају облик брда и брегова, и о њима смо говорили, а превоји су општи термин за све облике угнућа између висова. Што једна планина има више превоја и висова, она све више губи изглед монотоне целине и постаје врховита и изверугана. Ако је утолеглица између два виса незнатна и најнижа тачка на превоју готово симетрички стављена између висова зову иревала. На Гучеву иза Виса, највишег врха његова, и иза Еулишта, превале су тако лепо развијене, да служе и као особне именице за те иревоје. 4ко је превој дубљи и кратко преседласт, каже се иреседао или седло или самар. Торничка Преседао, и Преседао преко које води пут из Еостајника у Троношу (Подриње), Гавна Гора и Срацимир, нреседли на Јастрепцу. Ако је удубљеност отишла још даље, тако да се партија земљишта изм^ђу два виса скљокала скоро до подине — ирослои, иреслаи, иресло. Има их много у подринском округу на планини Прослапу, као онај између Бобија и Варе, па и у пиротском у Великој Дукани. Између Претвора и М. Стрешера има преслаи Виљоколо). 2 ) Еад је било између два виса до дна удубљено, кад је просечено, прокинуто и пла*) Код Вука у «Рјечнику» за овај део планине, кад се посматра с друге стране, има термин камивао (! кад се показује каква граница. и значи врхом планине, одакле би се камен сам, само да га ко потисне, могао одваљати на обје стране.» *) У археологијско — географијским истраживањима у „Гласнику® г. Драгашевић има за превоје и термин вешала. «Ако је планина нриличио удубљена и изгледа рашласта, онда се то зове вешала (§аћи1шп) •— стр. 8 3.

нина тиме подељена на парчета, између којих тече вода, или кад је исти случај са пространијим масивом,, онда имамо теснаце. Они су по правцу попречне, а по начину својега постанка скулитурне, ерозијом створене долине. Ту долазе наше клисуре, ждрела и сутеске. Елисуре су уски иросеци, који одржавају или бар допуштају везу између корутина с обе стране била. Таква је дунавска клисура, ђердап, најлеиша у Европи, горњачка, кроз коју протиче Млава од Ждрела до Гибара и око које су с једне стране Бељаница, а с друге хомољске планине, Момина, кроз коју протиче Биначка Морава од Еалиманаца до Грделице, а дугачка је преко 8о кт . Око Непа је најтешња. Елисура западне Мораве, између Овчара и Еаблара, дугачка је око 25 кт . Око ње су висови са окомитим падинама, који су по неколико стотина метара високи. Тако је Овчар висок над Моравом -731 т , а мало је нижи и највиши врх Еабларов, Чорт. Елисура јужне Мораве, од Т>униса до Сталаћа, која је дугачка 15 кт . Да бисмо боље извели шта се код нас схвата нод појмом клисура да споменемо по нешто и о овим мање популарисаним клисурама нашим. Страгарска клисура ночиње од села Угљаревца, па траје до Страгара. Ероз њу тече речица Елисура, која извире у Угљаревцу, а улива се у Сребрницу, текући кроз клисуру од врела па на близу до увора. С леве јој се стране дижу огранци Гамаће, а с десне котрашки висови. Вемљиште је и с једне и с друге стране серпентинско. Ноља око Елисуре нема нимало. Ероз сићевску клисуру протиче Нишава, а земљиште је кречњачко. Састоји се из два дела: један око Св. Петке, који траје до места, гдеје сада станица железничка ; ту се проширује, па се опет сузи и настаје други око Сићева. Ошљанска Елисура ночиње од Нових Еорита, а ирестаје пред селом Петрушом. Ероз њу цротиче речица Елисура, а с .обе се стране