Просветни гласник

916

прилог географијској термипологијн нлшој

сутеском. Оловац с једне, а Велики и Мали Чук с друге стране, примакли су се Еолубари, притеснили је и створили сутеску. Багрданску сутеску на Морави граде огранци Дрнога Врха и Хум. Брда око Вратарнице и Еолесарски брег граде сутеску Тимокову. Таква је сутеска и код Малог Зворника, где је Стена уирла баш у еаму Дрину, тако, да ни једна кола нису могла проћи док није мало сасечена. Западну Мораву, више Трстеника, притесннде с једне стране косеГоча, а с друте косе Татарне и створиле сутеску итд. И у народним песмама из Босне помиње се сутеска као теснац и место згодно за заседе : Ти новеде једну чету малу Поведи је у сутјеску тврду Те ти чекај у сутјески Турке 1 ). Она иостоји као термпн истога значења и у Црној Гори, као Сућеска између Жупе и Никшића. За теснаце су код нас у употреби још неколики термини: врата*), капија 3 ), пролом и кланац 4 ), о којима не знам ништа ноузданпје казати 5 ). ') Босанска Вила за Октобар 1887 г. 2 ) Има код Вука у иРјечнику" реч вратло <( као врата, н. пр, ено брода на вратло, (кад улази из мора у залив). 8 Код нас је тај термин уведен, јамачно, по Трајановим вратима. 3 ) Није згодан, као и термин врата (капија), а узет је према Демир-капнји код Велеса, кроз коју протиче Вардар и која је дугачка 3 — 4,аширока 2 кт. Та капија држи средину између сутеске и клисуре. Она је дужа од сутеске, а шира од клисуре. Истина код нас постоје Врата у крајинском округу код манастира Вратне, али у другом смислу. То су само сводови од кречњака, кроз које протиче и речида Вратна. 4 ) У хрватској књижевности географијској употребљени су за превоје термини гедло и кланац. Код нас, ма да је употребл>ен, нема теснаца, који бн се звао кланцем, али судећи по говору и песмама , изгледа да значи омању клисуру. Он се псгмиње у црногорским песмама и у «боју на Дозници". («Од куда су понајтешњи кланци". < ( Да уходе кланце и богазе"). Као да је сј г протно овоме, што се Дуга назива кланцем (ако је тако и народ зове), 5 ) За теснаце има још један термин, који је

Еоса. — Падине неких планина, као Селичевца, Јастрепца итд., имају ребраст из глед. Денудација је згодно могла да утиче на неке делове земљишта и однела их, а чвршћи, који су заостали, изгледају као ребра. Ако би тај процес и даље отишао, и нланина се још више изјаругала, онда се стварају огранци, који с бока ударају у планину под већим или мањим углом, и којима висина све више и више опада што се већма удаљују од осовине планинске, док са свим не издају. Они су налегли на главни масив, с њиме су у интимној вези и не пружају се никад далеко од њега. То су косе. Оне су, дакле, огранци падина планинских. Између њих су дубодолине. У неким се крајевима (ииротски, књажевачки и нишки округ) коее зову делови, а између делова су долови). х ) Онде, где се косе састају са билом, где су с њим зглобљене, створени еу склоиови, често врло јападни. Ту су врела планинеких потока и речица 2 ). Често и косе имају своју изданке косањице, или, да кажемо тако, коее другога, трећега итд. реда, које мо:у бити и паралелне са билом. истина осамљен, али различап од свих поменутих и врло лепога имена. То је грлац у ужичком округу. Више Дервенте, на два кт. уз Дрину, налази се улаз у планнну Звијезду, који улаз народ назива Грлцем На самој падини звијезде находи се мали зараван — бобија, више ње стена, која је пукла за 2 — 5 т., а пукотина траје око 1 кт. Зидови оеог процепа високи су до 100 т. ') То зову у Црној Гори ародолима. Тако и у Хрватекој и Далмацији, судећи по г, Клајићу : у приморских предедих на против долине су кратке и веома уске, те приличе више ародолом. (Природни земљ. Хрв. стр. 13 8). 2 ) Нз гаквог једног склопа око Главице и Костојничког Виса нзвире Штнра. (Свршиће се)