Просветни гласник

12

РЕП О АСТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОЛОГИЈИ

Глта-1 (у Перу) итд. редимо још неку реч о другим европским оисерваторијама. Тако у Итадији, готово поред сваког универвитета постоји опсерваторија (на броју 10 до 11), од којих нека је номенута Римска, Леаиољска опсерваторија и она у МПап-у коју је Бошковић основао. — У Немачкој више је чувених опсерваторија које су Вепе1, Ре1егз и др. прославпли. Нека су поменуте данапгња Бердинска опсерваторија, под управом г. Рог8(ег-а, астро -Физичка опсерваторија у Ро1з(1ага-у у Бону, Кенигсбергу, Кину, Гетингену, Дајидигу, Минхену, Страсбургу итд. — У Аустрији поред остадих чувена је бечка онсерваторија чија је сама грађевипа сгада око 2,000.000 динара. — У Русији чувена је онсерваторија у Пудкови која је на царском добру иодигнута п чија Је грађевина стала око 2.000.000 динара. Поменимо и друге руске опсерваторпје у Дорпату, Казану, ХедзингФорсу , Николајеву, Москви, Кијеву, Варшавп итд. Да не набрајамо остаде европске опсервагорије (уБелгији, Швајцарској, Холандској, Шведској, Норвешкој, Шпанијн, Иортугалској, Маџарској и Грчкој), ово што сам навео довољно ноказује како нема ниједне цнвидизоване државе у којој нема астрономских оисерваторија. Број свију знатинх опсерваторп.ја веднки је (преко 250) и на неке од њих нотрошено је но неколико милпјуиа док су биле саграђене н снабдевене инструментима да бн могде ривалнсати осталнм онсерваторнјама. Друге су нак онсерваторнје скромније н задовољавају се омањим зградама бавећи се практичним II мање високим нитањпма, остављајућн ведике радове срећнијим другама њиним. Приметнмо да великодеине зграде онсерваториске само су депи монументи, а никако не доприносе савршенству онсерваторије ако у њнма нема добрих инструмената и згодног земљишта за посматрање; отуда је могуће и скромнијим опсерваторијама урадити прилично за Астрономију, само када је ревносннх раденика, као што нам нсторија Астрономије сведочи. Тако су астрономске опсерваторије заступљене у напредних народа, и оне се могу поделити према раду њином у груне. Једне опсерваторије имају за главни задатак испитивање нодожаја звезданпх, који сдјжс за откривање

закона њихових на основу којих сазнају се везе између пебесних тела. Посао мучан и небдагодаран, јер велики резултати нз овакпх посматрањане следују одмах. Други низ годипа иотребан је да протече често пута, па тек да се пз овакових радова оиредеде ведике истпне светова васионских. С друге стране ове оисерваторије, испитујући нодожаје звездане и дајући тачне њине положаје на небу за свако доба, дају важну чињеницу у данашњем жнвоту, а то је час (време), а с друге стране оне дају морнару средства за сигурно путовање његово, дају географу п геодети средства да тачно сниме н иремере земљу наи^у. Друге нак оисерваторнје имају за задатак да нас унозпају са нриродом небесних тела, да нам нокажу шта су она и у чему се састоји живот њпхов, да пам нокажу скдон појединих светова, цеде васпоне, да прпберу градиво из којег се види јасно живот цеде наше васионе и како се он развија, да нам нокажу н све зависиостн наше земље са световима око ње, једном речи да шире знање човеково о свему што нам небо показује. 11 поједннп народи такмиче се ко ће већнх пдодова ирибрати Астрономнји нодижући оисерваторије, снабдевајући их нужним и савршенијим средствима и иотпомажући раденике иа Астрономији. Нридиком пзвесннх појава небесннх (нпр. прелаза Венере нреко сунца, иомрачења сунца) напредне државе утркују се експедицајама својим која ће више и бољих раденика иослати, снабдевене свима средствима, и лавоЈШке однети. Ту недавно међународни астрономски конгрес састао је се у Паризу, на који су се искупидц нредставницн Астрономије (француски, енглески п енглеских колонија, немачки, руски, холандски, сједињеннх држава, аустриски, шведскн, дански, белгиски, итадијански, шпанскн, швајцарскн, иортугалски, бразилијански н аргентински), н који је, носле ведиких уснеха у астрономској ФотограФији, имао за задатак: да се договори како да се Фотографија неба изврши, те да XIX век оставп XX веку најдрагоценпје насдедство Астрономије које ћепослужити будућим нараштајима за откриће мпогихтајана звезданнх светова нашевасионе. Ово гајење Астрономије у наиредних народа постада је права иотреба развијеније