Просветни гласник

ПРИДОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ ИАШОЈ

Поред овога за висоравни мањег нростора ми имамо народне термине брдоравањ, као што се каже за Еошње, Рожањ, па и Златибор и заравањ, који се иомиње у диминутиву и у народним несмама : Под Кучајом, виеоком иланином, има, царе, један заравањак, и који но свој прилици, означава нижи висораван. А ако је заравањ или брдоравањ обрастао сниском вегетацијом или ако је упољен, зову га по неким крајевима иољана '). У хрватској књижевности постоји овоме нашем сличан термин висиољана. Код нас зову Рађево поље и пољаном, а представља мало таласаст брдоравањ испод Влашића. У Босни се назина нољанама зараван где извире река Босна 1 ). Међу косама конаониковим има их, које зову нољанама и које одговарају горњој одредби. Такве су и пољане у Хомољу 3 ): Кременска (висока 750 т ), Богавчева пољана, Студена Отара иољана итд. Интересантно је да се код нае брда нлећата и заравњена зову Еобијама. Тако у нодринском округу ностоје четворе бобије : једне на повијарцу,који иолази од костајничког Виса и које смо на својем месту еиоменули, друге у Радаљу, за тим код Сокола и у Милини. Све су те бобије по грбини обрађене Ј ) Др. Ј. Панчић у „Копаонику и његовом подгорју», вели да у Жупи има 26 пољана (( Пољане те личе на збивена села, само што су куће без димљака, јер су једино за то одређене да се у њима пиво чува». 2 ) Опис Босне и Херцеговнне од једнога родољуба <( Гласник» XX стр. 209. *) Ирина за геограФију Србије. Млава и Пек од Драгашевића, «Гласник" XI.III.

и засејане обично стрмним житом или пуштене у ливаде. У рудничком округу аостоје такође Бобије. У шабачком Коњушницу, косу од Цера с ноцерске стране, зову често Бобијама. Изнад Жабљака, у Црној Гори, два брда зову Малим и Б. Еобијама. Лисиие су брда обично мања од Бобија, али и она имају на врху равнпцу и то увек голу, кроз коју где где провирује унутрашњи камени костур. Тако у подринском округу ностоје три Дисине, а има их и у иожаревачком. Чеето понављање по разлпчним крајевима ових двају термина, а нарочито бобија, као и привезаноет њихова за брда затавањена широм грбином, навештује да су то термини, који иду уз одређен облик, али не целога брда по само грбине његове. Међу тим за то, што им се та веза, то обухватање облика грбине не види из корена и што изгледа да су више везани за геометријску иовршину горњега дела таквих брда — они немају оне опсежноети и ширине, која је термину потребна. Али и но облику, који изгледа да је странога порекла, и но томе што се често и у разним крајевима налазе, они су најзагонетнија имена, из области наше тонономатике имена, која евојом занимљивошћу и иримамљивошћу надмашују далеко друга имена брда, као што су Оеоје, Присоје, Оштрељ, СЈеча, Врановина, Соколовина,ЧЗрловина итд. тако да би вредело да им се и стручњачки, филолошки дозна норекло и значен>е.