Просветни гласник

гуете шуме до скоро времена. Отарији људи причају и сад о шуми Китошкој да је била тако густа да се није могла гуја за реи извући, а г. Милићевић 1 ) вели да је у китогу било особито много лиае. Покрај Мораве, долииом и онинсим иобрђем, било је много крупне и ситне горе и жбуња и за време наших устанака — лугови моравски У иесми о „Боју на Делиграду" војске се терају „ио зелену лугу моравскоме." Луг се у споменицима , ) помиње увек уз гору, гај итд. а никад уз комплексе: буквак, тополик... Кад се иромотре сва месга, где се лугови и данас иомињу или којадоводе своје име од лугова, види се да они нити заузимају нити су игде заузимали висине, већ увек равнице и мање брдовито земљиште. Из наведенога види се и то, да у луговима баш лужник није преузимао маха или био једино дрво, као што су букве и церови по буквацима и церицима, јер ио њима има „граба, лиие и трнака" или „особито много липе'% по њима се лети кроз „јелове гране" итд. А за то гато по њима има „трњака и жбуња" или тога и „другог које чега омањега и обичнога" што се из њих „не може гуја за рен извући" и што се у сноменицама помињу уз гору, гај итд. — све то доказује да су они били нредставници извесне Физиотномике. Његово право значење најбоље се може реконструисати по речима и местима, где се луг јавља, да се тако изразимо, у усиоменама, јер лугова готово и нема у ствари, већ само но имену, баш за то што су се налазили но местима приступнијим и удеснијим за културу. Шума је по таквим местима већином исечена, а лугови претворени у утрине или у искрчено и засејано земљиште. Отуда се и термин тај ређе чује у говору ; он се изобичајио, избледео, па и кад се употреби није уза свој прави објекат. ') Квежевина Србија,. стр. 422. г ) Даничић, Рјечник из књнжевних старина.

Лугови су се састојали из нашег шумског дрвећа, облика грма и шиба, а по негде је то било испреплетано павитином, ружом, кунином итд. тако, да, је ретко где било ведрика и пропланака. Они су нокривали велики део нашега земљишта, које спада у шумску област и давали му Физиогномику, онако исто као што зимзеленој области климској дају карактер шиб и жбуње. Према томе луг спада у термине, који обухватају извесну физиогномику земљишта и није осамљен, нити је без иаралеле ни код нас ни у терминологији других народа. Тако у Црној Гори зову мрчавама земљиште густом шумом обрасло. Ми имамо за -жбуновито земљиште термине чечвар и грштак, на и гај, шиараг, шеварик, шиб итд. означавају извесне, али од мањег интереса Физиогномике 1 ). У Шпанији земљиште само шумом обрасло називају Моп1е, а шибом и жбуњем нокривено МопШмхо. У Италији такво исто земљиште, или правилније такву Физиогномику земљишта зову МассМе, на Корзици Мадигз, а у Француској Огагггдиев *). Иаш термин луг спада у ред таквих термина и држи средину између земљишта саио шумом и само шибом обраслог. Висоравни. — За висоравни већих размера усвојен је код нас термин височииа (Носћ1ап<1) позајмљен из хрватске књижевности. Хрватски га геограФи употребљују за комплексе планинске, који, у целини узети, представљају простране и високе висоравни. Тако Клајић 3 ) има „либурнијску височину" (стр. 98), „јужну хрватску височину" (стр. 113) и „далматинску височину" (стр 135). Матковић узима тај термин у истом значењу : хрватска кршна височина 4 ) далматинска височина, црногорска височина 5 ) итд. г ) Забран и брањевина су продукти л>удски, па се за то не могу овде урачунати. . 2 ) Опезећасћ: Уе§еШ1оп с1ег Егс1е. Св. I стр. 316 — 318. 3 ) Природни земљопис Хрватске. 4 ) Хрватска и Славонија у својих физичких и душевних одношајих. '") Земљонис за ередље шкоде (етр. 93). 4*