Просветни гласник

прилог географијској термнцологији нашој

26 у Орбију улазе. Заиадна партија заузима улаз у дунавску клисуру, од Раиа до Голуица, а источна лежи иснод доњег Ђердапа, од Еладова до Радујевца. Пескови су на овој иовршини растркани и нодељени на мање партије, а сви скупа заузимају цростор од 4.600 хектара 1 ). Луг. — Ако је било нространија равница, било мање брдовито земљиште шумом и жбуњем обрасло зову луг или лугар, а у Орему берак*). Тај појам није везан за извесну врсту дрвета, за лужник (^аегсиб реЖтсиМа) као што еу назпви омаре (четинарске шуме), бучје или буквак, церик, тоиолик, кестеник итд. везани за четинаре, букву (Га^ив 8у1уа1пса), цер ((Ји. Сегпз), тополу (Рори1ав п1§та или аП)а) и кестен итд. То се види и по заосталим дрветима по луговима, јер ижа гранине, граба, жбуња итд. Осем тога и основа и облик сведоче да луг не стоји према лужнику онако као церик ирема церу, буквак према букви итд., а, окром тога, и његово друго гме берак, како га у Орему зову, противи се извођењу луга од лужника. И синоними за лужиик, као што су макљеш 3 ) и горун 4 ), који су у онако исго честој уиотреби као и лужник и који би такође морали имати сво.ј облик и термин, кад су у комплексу, ако би луг био комплекс лужника — излазе као сведоци иротив такве деривацијо. Према Фактима, које имамо, и према ономе што је до еад код нае номињано о лугу, изгледа да је луг термин од геограФијског значаја, да обухвата извесну Физиогномику зем') Др. Ј. Панчић у истом делу. 2 ) Вук у Рјечнику. 3 ) Г. Милићевић у Кнежевини Србији. 4 ) По г. Наичнћу (Флора Киежевине Србије отр. 62 4 и Шумско дрвеће стр. 2 5 2) зове га горуи или лужник или лужњак и увршћује га у род (Јиегсиз, од којега се код нас налазе и ове Феле : цер (сј. Сепчв), сладун илп благуи или слатка граница (СЈ. СопЈеПа), љутик или бјел ((Ј. вевзШНога) н магаризар (0.. рићезсепа). У Шумадијм, где се такође лугови сномињу, но г. Панчићу шуме су састављене из граннце и цера, на тако и но осталој равнијој Србији,

ллшта, и да је карактеристичан за равни и земљиште средње висине. Лугови липнички и клубачки, који ее и сад помињу у Јадру, ма Да је шума исечена, задржали еу само но неки граб и лииу или жбуње. У јагодинском округу постоје Лугови „раван у Доњ. Јовцу, прозвана зато , што су ту до екоро били велики трњаци — лугови", за тим Бојииац „стари луг, на јужној страни села, у кључу до Мораве, простор од 100 —180 пл. под родном земљом')." И г. Миодраговић вели да луг у Жуни крушевачкој значи „мајдан коља, грања, дрва, и другога којечега омањега и обичнога 1 ). Имамо уепомена на лугове и у именима неких места и река, иа и то као да говори да они нису иете врсте и важности са буквацима и церицима. Такви су Мокри Л.уг, село и речица у београдском округу. М. и В. Л.уг, притоке Милатовице у смедеревском округу*). Дебели Луг, заселак у долини Нека 4 ). Река је Лугомир од лугова име добила"). И данас зову Подлужјем јогоисгочни краЈ Орема норед Саве. Поред тога и нека места у народним песмама, где ее луг епомиње, подсећају нас на народно схватање тога термина : Ајде лети кроз јелове гране, те ти иушти кроз лужине крвцу. Онда јунак у лужини викну, погибох ти данас у лужини.... Тешко другу без друга и славују без луга Ни хајдука без зелена луга. У несмио „Боју наМишару" номиње се Китог, „луг зелени", где је било ') ТопограФски речник јагодннског округа. Мишковић. 2 ) Загоркиња стр. 8. За ово земљиште, као и за чачански и ужички крај или, у опште, за цео Стари Влах, где се такође налази лугова, каже г. Панчић да осем земљишта покривеног ливадама и суватима «сву осталу површину заузимају шуме и то већином букове, мање има храста (СЈ. Коћиг) или по присојним местима : (^. Сепчз и Сј. соп^егиг" Флора кнеж. ср. стр. XXIX. Дакле нема лужника. 3 ) Ј. Мишковић. ХидрограФија, стр. 116. 4 ) Вила за — 67 г. Милићевић «С пута." 5 ) Ј. Мишковић: Опис и топограФски речник јагодинскога округа. Гласник 61.