Просветни гласник

Ж5ЕЛЕБНИДЕ И ПУТОВИ

ЊИХОВ ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАН, КУЛТУРНИ ЗНАНАЈ И ЕКОНОМНА ВРЕДНОСТ Уводно предавање Миливоја Јосимовића, провесора Велике Школе. Дрисано 4. Јануара 1888. год. у Београду

Обичај је, да се нроФесор, при ступању на ј катедру, представи својим слушаоцима, јавннм уводним предавањем. Данао хоћу и ја тој часној дужности да одговорим. Наш предмет биће грађеље железница и обичних путова, њпхово обдржавање и употреба. Ја ћу вам данас, у кратко и кодико обим овог предавања дозвољава, издожити историјски развитак и културни и економни значај тих важних саобраћајних средстава. росподо, Кретапе .је основни закон козмоса, и то кретање како у физичком , тако и у интелектуалном свету. Овом закону је подложна цела нрирода, апсолутног мировања нема, а статички закони само су релативни. Но томе закону и људско друштво од почетка палази се у неирестаном саобраћају, који изазива нужда за изменом многостручних умних и материјалних потреба његових Индивидуа. На основу тога закона усавршавало се и физичко кретање, а својим усавршавањем ишло је опет нод руку са свима културним тежњама људским. ПРОСВНТВИ ГЛАС1ШК

У прво доба људске културе саобраћај је морао бити ограничен на непосредну размену, а са развитком културе, у колико се — према нриродном богатству, разном занимању људи, и тиме произведеним разним способносгима подела рада развијала, морала се осећати и потреба, да се размена умних и материјалних добара на већу даљину распростре. Услед тога морао је постати саобраћај посредством транспорта. Такав транспорт условљава троје: снагу којом се врши, аут но коме ће се вршити и иревозна средства којима има да се извршује, а у даљем свом развитку има да одговори све већим захтевима у погледу брзине, правилности, сигурности, угодности и јевтиноће извршених преноса. Могућност, да се сви ови услови и захтеви што потпунпје задовоље, расте са напретком културе, а у томе развитку можемо да разликујемо четири карактеристична ступња. Први стуиањ: сувоземни иутови. Трагове истих налазимо већ код прастарих народа, као н. пр. код Египћана, који су у цељи зидања пирамида и довлачења потребног матерпјала за то, граднли путове. Код старих Грка наилазимо на нутове религијозног значаја, а код Римљана на већ много савршеније војене путове. Римљани су нри томе већ почели савлађивати природне и теренске тешкоће, те с тога код њих видимо у великој мери раз1