Просветни гласник
2
ЖЕЛЕНИЦЕ
II П У Т О В И
вијено грађешшарство у ошгее, а грађење вијадукта и мостова посебиде. Други стуиањ: иловидба ио мору. Поморским нутовима имају да заблагодаре за своју кудтуру и негдаштву величину Феничани и Картагенци, респубдике Мљетдп и Ђенова, а тако и трговачко удружење Ханзе. Поморским путовпма има најзад и Европа да захвади за своју превласт над остадим континентима, јер се налази у срећном положају, да према површини има много већу дужину прпморја, но ови. ТреЛи стуиањ: иловидба ио мору. Овамо додазе речни нутови, а у новнје доба и вештачки канади. И у овом погледу Европа је у бољем подоЈкају од остадих делова света, јер је највише рекама испресецана. Како и напредак поједпних европских дрлсава стоји готово у правој сразмерп са множином водених путова, река и канала, уверићемо се, ако будемо сравнидн податке о квадратној површини појединих земаља п дужини тих водених путова. Четврти стуиањ: усавршавање сувоземних иутова. Грчка култура п господарство Рима светом пропадоше, а са њима и сувоземни путови. У времену инквнзиције и права неснице и друмови се нису могли развијати. Па као што су у средњем веку наука и вештпне биде ограннчене на кадуђерске ћеЛије, видимо где и грађевинарство у манастирима тражи уточшпта. Калуђери, поред молитве, баве се и грађењем мостова. Тако су постајала нарочита удружења за. грађевинске цељи, а по начину религиозних редова. У јужној Француској најпознатији су били „отци мостоградци". А у то доба пада п грађење неких знаменитијпх каменитих мостова у Немачкој, као у Мајпцу, Дрезди, Вирцбургу, Регенсбургу и Прагу. За тим настаје прелазно доба, карактерисано појавом Галилеја, од којега почнње наука да се развија, и који се може назвати и одем механике, те специјално инжињерске дисциплине. После тогау времену енциклопеднста Фрапцуска стаје на чело културних тежња. Француз Вобан 1(333. оснива практичну грађевинску шкоду, која је развцјеном војеном техником знатно упапређена, 1663—71. Колберт оснива
академнју. У почетак 18-ог века пада рад Перонета, коме грађење мостова у Француској има да захвали за свој значај и развитатс. Око иоловине 18-ог века основане су п Есо1е Ро1у1есћп1дпе (1747) и чувена Француска школа Есо1е с1ез Роп1з е! Сћаиззеез (1755) у Парнзу. Тек ношто су наука п свест учнпиде тодике кораке, могла су и саобраћајна средства очекивати достојио уважење. Одиста впдимо, да грађење путова има тек новнјем добу да захвали за свој прави развитак. При крају 18-ог и у нрвој половинп 19-ог века саграђени су следећи зиачајни друмови: преко Семеринга, Вренера, Симплона, Монсенпа, Шплпгена, БернхарДина, ШтилФсерЈох-а и Св. Готхарда. А кодико је грађење друмова у ошпте напредовадо, уверићемо се ако потражимо нодатке о њиховој множнни у данашњем образованом свету, па и ту код поједнних држава наилазимо на <»акт да множпна путова сто.јп у сразмери са кудтурнпм развнтком народа. Особнто је тешко п интересантно било грађење друма преко Шплигена, а на друму преко Св. Готхарда радно је и образовао се инжењег Гега, по чијем је нројекту доцнпје извршена чувена железница нреко Семеринга. Пети стуиањ: иојава железничких иутова. Крајњу карику у ланцу развитка саобраћајних средстава образују за сада — железнпце. Пошто .је у почетку 17-ог века нрпмењен у рударству барут за рушење стене, створена је тиме могућност савлађивања већих маса нри свима радовима у земљн. На основу те могућности само развило се грађење нутова и канала у онолпкој мери. Путовп пак н каналп, поред усавршеног рударства и војеног грађевинарства, непосредне су претече жедезнпца. Посде препорођаја кудтуре у Европи, дат је мах слободном и самосталном развитку друштва и чланова његових, и од тада опажа се неочекивани нанредак у свима гранама дедања људског. Наука н техника коракнуде су нагло у напред, а само услед таквог напретка могде су се нојавити оне тековине човечнјег ума и труда, које наше доба карактеришу, а међу којима железнице једно од најугледнијих места заузимају.