Просветни гласник

извештаји падзорнпкл осмовпих 1пкола

91 1

мали број часопа преко недеље, а у сваком округу има по једна школа ( нижа или виша) а иегде и две: не би ди било могућио и корисио, да се нојединп вичнији наставницн у овоме иослу постављају за овакве школске надзорнике на дуже илн краће нреме, (нпр. за годпну иди две) у своме округу (или ако је боље, срезу) ставивши им у дужност, да бар свака два меседа морају обићн ио један пут сваку поједину основну школу у своме округу (иди срезу). Том прндиком пмадп би видети и оцешгги дотадашњи (двомесечнн) рад сваког наставника, иобројпти му и предочитп све поједпне мане и недостатке у иредавстима и васаитању и унутити га, како ће те мане у будуће пзбећп. Резудтат свнју оваквих оцена наставнпчкнх имио би важити као годишња оцена учптел.ева рада. — Овакав би надзор, но моме миптљењу, иагонио поједнне (нерадне) наставнике да целе годпие равномерно раде, те бп се на крају године

н већп успех нмао очекивати. Приликом садање ревизије слушао сам од многих школских одбора, а и сам сам се уверио, да су некп наставници (нарочито настапнице) иреко године у школи мало радили, особнто нрве нодовине шкодске годпне —, а кад се нрнбдижи испит онда се ради на брзу руку — „иа врат иа нос." Кад бн се овакав начкн надзиравања усвојио, оваквн се изгреди пе бн моглн чинити, а нарочито и с тога што дан доласка надзорника пе бн наставнику био нознат. Што се тпче трошка око тога носла, могао бн се свести на најмању меру, и надзорникова дневница изједначитп са дпевницом срескнх чиновника (6 динара дпевно). Сами надзорннцн имали би отуда користи, што би чешће нзлазнли па чпст ваздух и раздична месга, а осим тога требало би апедоватн на њнхов натриотнзам и иоложај, по коме су оии дужни да ноднесу и већпх жртава у корист своје домовиие !

15. Г. Ђорђа АпђелковиКа, о шк Према упуству које је дато надзорннцима основнпх школа у VI одељку, даје се сама собом тема за обраду општег извештаја. На име, извештај има обрадпти оваинтања: какав је рад наставника основних школа, метод којнм се при настави сдужаху, ђачки усиех, васпптање и његов нравац, какви су наставни нрограми и одговарају лн основ. школи и најзад једно важно питање о организацпји основне школе. Пре него одговорим на свако од овпх пнтања, мпслим да ће за непосредну уиотребу министарства бити ако у опште одговорпм на ова иитања о раду, методу и успеху ђачком. Из тих одговора ће се видети општи нзглед наетаве у школама које сам прегледао. Кад скупим све податке које имамо о раду наставннка, могу рећи: да је бидо у опште трудољубивог рада. Употреба метода, којим су се поједини наставници служили, јесте метода рацпонадпа са нешто мало изузетака. Успех од оваког рада и ове методе може се обележити оценом врло добром. Ово је општа карактеристика наставе. Сад могу ирећи на унутарњу страну како настав-

лма у Ја години, Ћуирији и ПараИину. ничких радова тако исто н разне иримене метода и односне успехе у појединнм наукама а п на остала питања. I. Р а д. Кад је реч о раду појединих иаставннка, онда је најбоље нмати нред собом ову подеду: рад наставнпка који су добиди оддпчну оцену, за тим рад оннх који су оцењепи врло добром оценом п најзад таквпх којн су оцењепн добром оцепом. Слабих оцена нисам имао. Рад одднчних наставнпка имао је ове саставке: рад преко целе године, обрађпвање свнју нредмета и уз то бољу сиособност, снрему, вештпну н такат при иредавању. Код оваквпх иаставнпка у шкоди се опажа неосиоран норедак, чпстота и образност код деце. Фнзиономнја ђака, који чекају да се прозову, мнрна; са неусиљеном готовошћу да одговарају на нитања, оних, који су ирозвани, иаметна нзгдеда, на нитања са размпшљањем одговарају; наставннк је при питањима јасан и Нс заниткује сваки час да би одговоре од ђака извукао.

116*