Просветни гласник

912

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСН0ВНИХ ШКОЛА

Рад врло добрих, кад се уиореди са радом горњих, одстуиа сразмерео од свију ових тачака 11 сидази на ншке. Има их од више врста: прва је она , која је своју пажњу обратила на обраду свију предмета, но сметена неириликама, а не могући својим способностима савладати их све, довела их до тог ступња да им је успех био одличан код незнатног дела ђака а у опште врло добар. Друга врста је узимала као језгро за обраду српски језик и рачун. Око ових предмета груписала је земљопис, па природне науке и најзад хришћ. науку. Ово је она група која радо вештачи успех, али коме се вештачка страна ппак лако може издвојити одправога. Најзад трећа група уложила је поглавито трудбу на предмете а а не довољно и на васпитну страну. То су махом скорашњи наставници, који још нису стекли искуства за правнлну употребу метода и такта. Наставника који су оцењени добром оценом имао сам само два. Један од њих био је у неповољним приликама које се нису могле узети у обзир, а један и ако је био у повољним приликама није уложио трудбе колико треба. Обрађивање предмета код њих беше ограничено на један или два, а остале обрађиваху средње са неодбреним методима. II. Метод и знање наставничко. Да бих могао говорити о методима којима се служе наставници, ваља ми рећи коју реч о њихову знању, а нарочито о знању по каквоћи. Познатоје, да многе мисли за то не продиру, што нису довољно углачане и спретне да могу постати душевном храном. С тога гледишта и обично систематисано зпање, које је за школу намењено, не може се лако спроводити, ако су у глави онога, коме је задатак да то знање спроводи , нејасне мисли и несређене. Исто је тако познато да се неке новине врло брзо шире, усвајају и разносе у веће кругове, кад су јасне и поткрепљене аргументацијама којима предрасуда не сме нп у очи погледати. Из ових Факата извлачим закључке, да се само јасно и сигурно знање може лако предати другоме, а процесивно или оно које је

у врењу тек с муком или по сили метода којн је најбољи. Црема овоме право знање носи у клици и прави метод за предавање. А то мора и бити тако. Право (актуално) знање је унето пречпшћавањем и спстематнсањем не само методима индукције п дедукције већ и методом вериФикације. Кад се дакле знање овери, онда се тиме и завршава процес прибирања знања. По томе Је ирви део прибирања оно знање, које се наслеђује из школе, књига и тековине других умова, а други део оверавање, и ако се делимично врши у школи, главно остаје самој дичности да га самостално и личним оиитом у току времена ирибира. Кад се дакде ова два саставка споЈе у Једно, онда имамо јамство да ће знање и метод имати несумњива утпцаја на успех. Са таквог гледања на ствар, ја сам, у колпко сам то умео и знао, ценио наставников метод упоредо са његовим знањем, које се Јављало онога дана када сам на испитима присуствовао. Ценећп их тако, видео сам , да одличип насташници у оиште владају сигурним и темељитим знањем. Метод рационалап нримењиван је кроза све предмете што се у основној школи уче. Код наставника са врло добром оценом овај се метод ограничио на ове предмете: српски језик, рачун, земљопис, а, но нешто и историју. Метод катихетичан уиотребљаван је скоро код половине наставника ове врсте за природне науке и науку хрпшћанску. Овај метод употребљен у настави јесте једна врста злоунотребе метода рационалног. Док се правим методом предају знања ученицима, делови брижљиво састављају и везуЈу у целииу, дотле се катих. методом иде само до пола пута, а остало оставља дечијој бистринп и њихној обрадп, ако тога још може биги без помоћи учитељеве. Помоћ учитељева се у овом случаЈу сасчоЈИ у давању питања, нарочито тако удешених, да би се одговор од ђака могао извући. Деца изгледају тада као какав механизам за одговарање, који само донде одговара док је машиниста ту, који томе апарату даје смисла у радњи. Престане ли он, онда нема вичега. Могу разумети да се на питања увек одговара, али, кад у очекпвању одговора мо-