Просветни гласник

914

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

После ове напомене прећи ћу да пзложпм појединости ђачких усиеха. Усиехе ћемо поделити на двоје: на успехе у знањима и успехе у вештинама. А. Чспеси у знааима. 1. Српеки језик. Да оценим успех из срп. језпка, ја сам обратио пажау на ове дедове: а) читање и објашљење чланака,, б) граматичко знање, в) декламацију и г) иажњу обраћену на српски говор. Успехе ћемо још иоделитп на уснехе из те науке у ноједпннм разредима. а) читапе. У I р читањеје ишлоуопште: придично брзо, у неким разредима лакше. Разумевање чланака и објашњење бол,е. Акцентовање прилнчно; у два разреда сам опазио по мало невања у чптању. У II р. махом је било правилног читања, разуме се, онолико правилно колико је могућно извућч исиод свакодневног утицаја неиравилне акцентуације околине. Објашњење чланака логично. Од овога је било одсгуиања у II. р. ж. школе у Иуприји у којој се ири читању виче, у II. р. 2 одељења м. школе у Пграћину и у II. р 2 одељења м. школе у Јагодини. У III разредима било је тачног читања; логична страна прн читању добра. Разумевање чланака махом добро, а ритам и иравилност звука при чнтању само у жен. разредима. Одступало се од овога у III. р. м. школе 2 одељ. у Јагодини. У IV. р. у опште разумно са недовољном акцентуацијом. Разумевање чланака добро, у ио некнм местима са свим добро; само у IV. р. ж. школе у Јагодини тек добро. б) Граматика. У I. р. су појмови о слоговима добро разрађени; објашњење о именпци за I разреде добро такође Сем тога рађено је и на томе, да ученици могу избројавати речи у датој им реченици. Неки су терали децу чак и на то, да одреде шта је то реченица (Р !). У II. р. граматичка је анализа добра у опште, у III. р. такође, само је било ограничења у томе, што се неки наставници задов0љи.1и да им ђак зна само одредбу глагола без објашњења о трајању глаголске радње. У IV. разредима су појмови о врстама речи довољно утврђени. У неким, као у IV. р, м.

шк. у Јагодгни, мењање именица не беше утврђено а у IV. женске школе у истој вароши п лошнје од тога. Оншта примедба: кад се читање п граматичко знање ученика упореди, излази: да је читање скоро иодједнако како код бољих тако и других, и да се тек у граматичкоме знању разликују бољп ученици од лошијих. в.) Декламација. Опа је неговапа неједнако. При декламовању опазио сам, да је празна у I. и II. р.; а Физиономија малих декламатора без значаја, а тако исто и покрети тела. У III. и IV. р. је боље негована, шта више има случаја и за хвалу, као у IV. р. м. школе у Иараћину у IV. р. и V. ж. школе у Параћину и у III. разр, ж. школе у Јагодини. Ту је рађено, у колпко се мени чини, као што ваља Малн декламатори не личе на лутке које жице крећу, већ на жцве створове са мотивпма у њима самима, и они су их и нокретали да искажу своја осећања ii мислн. Наставницима, чији учепици не декламују као што треба, напоменуо сам како је прно неопходно да дете схвати мисли и осећања у песми, па је онда лако и саму декламацију изводити. г.) Пажња на говор. У местима, у којима сам ирегледао школе, месни се говор разликује од нравога, с тога сам на испиту обратио пажњу како на правнлност говора самога наставника тако и на говор дечији, на све што је важно прибележавао. Оиштп исход из мојнх бележака јесте: У Ћуприји п Параћину вођена јо већа брига око правога говора, док у Јагодпни, у којој се релатпвно лошије и говорн, није у оној мерн. Изузеци су у Јагодини II. р. м. шк. 1 одељења, III. р. 1. одељења и III. разред ж. школе. Кад се изведе резултат из појединих уснеха, онда се може рећи да је новољан, п то повољнпјц у женским школама него у мушким, женска су деца канда способнпја за усвајање правилности у говору. Резултати као што рекох повољни су, они ће временом све бољи бивати, јер се опажа ц утицај литературе иа говор. Прнлична је вић разлика између пређашњег (пре 15—16 год.) и садашњег говора, пошто бољи делови грађанства и сами пазе више на свој