Просветни гласник

915

говор но искада. Разуме се, да ће и шкода од тога ретроградног дејства имати користи. Да би се иажња на говор у осиовним школама ових вароши увећада, ја сам сматрао за своју дулшост наговестити наставницима да се што више упознају са народном књижевношћу, као и са књигама наших књижевника ирве врсте, Уиознавајући се тако, рекох им, задобиће не само богатство у речима већ н изразима и мислима, и напојиће се духом срнске појезије и Фплософије живота; осећаће српски све јаче и то ће им увек бити иокретач, да ће све, што је српском уву непријатно чути, откдоннти. 'Го је једно. Друго сам, но моме скромноме схватању, казао им да покушају и ово: иочев од III. р. акцентовати бар неколике чланке, или, ако то у стању нису, да им учини који од наставника у средњим школама. Сматрам да је обраћање пажње на говор ствар веома важна, с тога би било веома корисно но шшдност наставе из срн. језика, кад би г. мшшстар пзволео ставити као питање гдавном просветном савету: какавначин треба изнаћи да се срп. говор у крајевима познатим што пре пуриФикује. 2. Рачун. Код успеха из рачуна гледао сам на ове гдавне стране његове: а) усмено рачунање б) иисмено и најзад в) маде таблице, Доцније ћу образложпти што сам тражио и табдице, а сада да иређем на усиехе из тога предмета у појединим разредима. а) усмено рачунане. У I. р. је местпмице доста брзо п правилно, а местимице енорије али са добрим резултатима. Задатака је бнло рационалних али не и из нрактичког живота. Анализа безимених бројева у опште правилна. Са именованим бројевима беху прилично и комбиновани задацп, ади не и такви у којцма се по три бар радње препдићу. Најбољи беше у I. р. 2 одељ. м. школе у Параћину, за тим у I. р. ж. школе у истој вагоши и у I. р. ж. шкоде у Јагодини. У II. р. ово је рачунање у опште добро. Где се јављаху шабдонски задаци, ја сам их ирекрајао или давао нове. Задацн скдадни и из живота беху само у II. р. м. школе 2. одељења у Јагодини, а псто то само мадо мање у II. р. ж- шкоде у нстој вароши. У III. р. је било и правнлних и довољно брзих решавања задатака. Нижи стулањ од

тога је био у III, р. м. школе 2 одељења у Параћину. Најбоље беше у III. р. ж. школе у Ћуприји и у III. р. ж. школе у Јагодини. У IV. р. је усмено рачунање било у опште врло добро. Мање од тога беше у IV. р. ж. шк. у Јагодини. б) иисмено рачунање. У I р. је ово рачунање у опште ну тако брзо ; но кад се узме у обзир раздожитост у раду, онда се могу повољно изразити о њему- Задатака беше и разноврсних и комбинованих довољно. У II. р успех у опнгге добар. Радња са безпменим бројевима правидна. Задаци са нменованим бројевима а нарочпто комбиновани беху тежи за решавање. Изузетак за хвалу беше у II. р. м. школе 2 одељења у Јагодини. У III. р. имађаху ученици довољно вештине за решавање разноврсних задатака; и сам сам задавао или варирао учитељске задатке, да се о томе уверим. Компликованих задатака је бидо свуда и они су правилно решавани као и они које сам ја давао. У IV. р. писмено рачунање ишло је так.>ђе правндно. Задаци беху добри ади не тодико из најближе околине нракт. живота, већ из живота у опште. У III. и IV. разредима су обрађиване и метарске мере и то са добрим успехом. в.) Таблице. Рекао сам да ћу образложити мој захтев за што сам и знање таблица увукао у моја посматрања над знањем из рачуна. То сам чннно из овога разлога. Ја знам да је већ 18 година како се унотребљава рационална метода за аналнзу и синтезу бројева, за обрађивање рачунских радња, задавање задатака итд. То је једно. Друго, од како као наставник средњих школа предајем рачун има већ 8 година, иа сам нашао да ученици, кад дођу у гимназију, знају довољно таблице, али кад носде дође време примене тога знања, оно беше изветрнло, на не само таблице већ и остало, које не би требало да буде кад би знање у основној школи било темељно и трајно. Испитујући томе узроке, нашао сам даје ученичко знање из рачуна у основној школи растресито и многоврсно и да нажња. учитеља не беше обраћена и на то, да ученик, свршив основпу школу, треба да има концентрованог знања из рачуна и то: 1. у таблицама које