Просветни гласник

916

И8ВЕШТАЈИ ПЛДЗОГНИКЛ ОСИОВНИХ ШКОЛА

сам горе напоменуо и 2. при рачун. радњама нарочито мнозкења и дељења сигурне разлоге, који ће навести ученика када ће се нека рачунска радња вршити множењем или дељењем и којн ће од датих бројева у тој радњи бити множеннк а који мноаштељ, односно делимак или дедитељ. Ннје баш тако редак сдучај да ученици, који пмају 3 из рачуна, носле датог им задатка лодвикну без икаквих предходних раздога: Ја ћу то множењем или ја ћу то дељењем. 0 испитима ће се, особито у III и IV разр. давати и такви задади којп су нуни параде и звука, али су то само испитни задацн, методнчно решаванп, а у ствари непрактични , па само показују до кога се ступња при решавању задатака може и аритметика уздићи. Са те тачке пошав, ја сам пропитивао увек после испита из рачуна још и мале таблице и то у I разредима у оквиру бројева од 1—20 а у осталим од 1 100. Тако сам нашао: да у I раз. • само бољн ученици знају, а остали тек нешто. У II тако исто, у III р. нрилично , а у IV р. довољно али не и добро. Разговарајући се са наставницима после испита о томе, они веле, да ја то хоћу оне старе таблице, које су деца на памет некада учила. Ја сам им одговорио да нема смисла новраћати оно у жпвот, што је себе преживело, већ но моме нахођењу, знање таблица ваља да буде резултат сигурног знања, које су деца прибавила преко године, само сведено у неки ред и нрлвилност. На што је дати ученику методу да анализује и склапа бројеве н преко стотине, а овамо не зна на сигурно брзо рећи да је 9X6=54, већ којом брзипом израчуна у глави колико је 90X60, скоро истом и колико је 9X6. Не тако, већ покрај анализе бројева преко 100 ваља им издвојити један квантум, који треба да је сигурпо знање у свако доба. Сличне примедбе правио сам и на парадне задатке. Како то, да дете не уме прорачунатн брзо све што иде кад се тгрода једна чабрица сира од пеколпко килограма, а овамо вам зна аритметичне једначнне с 1 непознатом? Одговориће се можда, да је рачунање по.звано да развија мпшљење у деце, а не само да их вежба у решавању задатака којн су из саме праксе. Ја не могу да делим то ми-

шљење безусловно н ако сам нредајем рачуницу, но што мислим да сва реална знања врше процес развијања, само нека развнјају посматрање, нека опит, друга логику и т. д. Алн моје није овде спорити о таквим иитањима, већ само пзносим Факта, и молим да се узму у призрење, како у нптересу наставе из рачуна у основ. школама тако и у гимназпјама. 3. Земљопис еа иеторијом. Настава из земљописа и историје је у оиште више од доброга. Као основа земљопису и историји јесте земљопис у II разреду. Он није достигао ону внсину, којој треба да тежи. Одговори ђачкп нису онако дубоки и разложити као што би могли бити, да је се настава овога' предмета пренела што више на саме предмете из околнне а пе само на неке незнатне цртеже. Успех је једва довољан, изузев II разр. муш. школе у Јагодини и нешто у II р. ж. школе у Ђуприји. Земљопис у III р. био је у опште више од доброга. Учепици су употребљавали цртање за познавање свога а п другпх округа. Добра настава овога нредмета се опажала само у опим школама, у којнма су ученици вични били руком указати она места за која су питани. Али скоро у половини школа тога пе беше. Као општи недостатак јесте и тај што није обраћана пажња на производе извесннх крајева бнло у домаћој пндустрији, земаљскпм производима, у занатлиј. производима и т. д. Успех из земљописа у IV р. добар је и изведен по програму. И овде'је цртање карата помагало наставу у земљопису. Успех из историје српске је у опште врло добар. Важнији историјскн тренуци разрађенп су правилно и везани. Од овога одстуна успех из историје у IV р. ж. у Јагодини. За бољи успех у народној историји потребна је сувремена књига за ђаке, а н програм сузити, јер је опширан. 4- Природне науке. Природне науке у основним школама не заузимају своје нраво место. Према програму који је прилнчан, према знању наставника н према методу који употребљавају за наставу успех је недовољан а знање површно и примитивно. Основна је сметња што већина наставника нема тврдог и системског знања из ових наука; што се