Просветни гласник

ИЗРЕШТЛЈИ НАДЗОРПИКА ОСНОПИИХ ШКОЛЛ

917

тим наукама не даје довољпа важност у наставн, и најзад једна оскудица у ваљано написаним делима како за учитеље тако и за ђаке. Ове науке још најбоље иредају учитељи који су учили у учитељској школи. Учећп те науке у њој, они су стекли дубљих унутарњпх нобуда и љубави ирема појавама природиим. Част ми је г. министре и у овом случају умолнти Вас, да изволите одредити путе и начине како ће ђаци природу више заволети, п у њој се реду н законима њеним поучити, у њој црпсти појмове географске, појмове о раду људском и умешиости, иојмове о славнпм местима и велпкнм исторпјским делима наших предака и деДова. Ја мнслим да је за утврђивање осталих знања, неопходно дати ирнродним наукама дубљи смпсао. На ово ме наводи један Факат из историје наиора да основна. настава код нас заузме сувремен положај. Ја зиам, иозивајући се на заузимање нагаих нодагога и свију наставника који су радилн на- утврђењу рационалног метода у настави у оиште, колико је муке њих стало да утврде опгате правилне путове настави о српском језику, рачупу и земљопису. То све ^беху делимични радови, који данас дају из речених наука довољне резултате, узев све прилнке у обзир. Такпв један делимичан рад треба да настане за ириродне науке, те ће се постићи једиом оно што им је програмом намењено да учине. 5. Веронаука. Успех из веронауке у опште је више од доброга. Програме су исцрпљивали само одлични наставницп и један део врло Добрих, и обрађнпали их правилно. Голих причања не беше већ н објашњења, нарочито у III. и IV. разредима. Извођење ов.е науке у II. р. треба добрим упутством изравнити због многих страних имена. 6. Словенски језик Није обрађиван као што треба. Многи наставници га и не сматрају као обавезан иредмет па му мало пажње поклањаху; они пак који су га пажљивије обрађивали, веле, да је читанка неподесна због тога што на крају нема мали речник. Б. Вештине. 1) Писање је ђачко доста ироизвољно и мало естетично. Нарочито се не обраћа нажња на почетнпке у I. н II. р. Изгледа као да игоевЕтпи глдсдик

наставници мисле да је довољно што ностоји прегледалица у проппсима. 2) Цртиње. 0 иа ову вештину није миого пажње обраћано. Изгледа да је цртање само но Формн било. Од овога има највише 3 — 4 изузетка. 3.) Гимнастика. Успех је из ове вештине доста добар. Еод одлпчних наставника је и то био нредмет брпжљивијег рада, код других, по свој прплици пред испит. Игара дечпјих нпје било осим неких које се у пропису наоде за III. и IV. разред. Опазио сам да је оскудица за гнмнастичко вежбање у ђуладима, које свакако ваља набавити. 4) Певање. Ова се вештина доста добро негује. Опажа се да је световно певање боље од црквеног обделавано. Успеси у невању су бољи у III и IV р. Начин како се арије деци предају није једнолик. Да би се постигла једноликост у предавању певања, био бих мњења да се све нропнсане песме ставе у ноте, па ће свакако оне продирати до свију наставника иајпре до вароши а одатле и дубље. Д о д а т а к. У кругу мога рада било је и то да прегледам успех ђака у два пета разредау Параћпиу. Излагање успеха ова два разреда сам издвојио, пошто сам иаишао на нове предмете. Ево какви су успеси у овим разредима: 1. Из сри■ језика. Чптање правнлно, одговара брзини и разумевању н лепоти. Грамат. анализаје врло добра, декламација тако псто, а и нажња довољна обраћана па говор. 2. Израчуна. а) Усмено рачунање разумно п тачно; програмн нсцрпенп а знање ученнчко врло добро. б) иисмено је рачунање тако као и усмено. 3- Из геометрије. Успех из ове науке је доста добар. Осећа се потреба за једно дело, које би бнло ручна ђачка књига. 4. Из земљоииса Евроие. Општи део врло добро. Посебни делови нису баш довољно разрађени. 5. Из оиште историје успех је врло добар. 6. Из физике и хемије-. Успеси су врло добри, нарочито с погледом што је велика 117