Просветни гласник

918

ИЗВЕШТАЈИ НЛДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

оскудица у једном мадом кабинету заобапредмета. 7. Из науке о верк. Успех је врдо добар. 8. Из иољске иривреде, Онај се предмет нредаје само у У разреду мушке шкоде. Ирограм је псдрпен а одговори ученички разложити. Од вештина најбоље су пеговане: гимнасгика, цртање и иевање; писање је дошије од тога. Иевање се нарочито оддиковадо у оба разреда. Паставипк V раз. мушке шкоде обучио је своје ученике да невају иесме у два гдаса. Ето то су успесп учеНика из појединих предмета у свима разредима. Ако бисмо хтеди кдасификовати усиехе по групама предмета, опда се може рећи да су успеси пз српског језика и рачуна по најбољи, за тим из земљописа и историје, а за овим из нрнродних наука и веронауке скоро подједнако, а најмањп је уснех из сдовенског језика. Кдасификввање успеха по разредима. бидо би овако: најбољи су успеси у III и IV разредима, на онда у I, а најмањи у другим разт редима. Усиехе ученичке можемо подедити 110 унутарњем н снољњем значењу. Спољњи је значај вредност успеха о испитима а унутарњи онај који се јавља као знање од трајније вредности. 0 овоме посдедњем успеху вредно је проговорити коју реч. Познато је свакому да знање ветри, ако се не одржава прнмењпвањем и обнављањем. То вреди и за људе па нека су и најученпјн. Ирема овоме, да ди је ђачко знање права својина њихова, ннје тако дако нресудити само но усиеху ђачком о испитима. Свакојако ностоји ово.'да се знање показано о џспитнма редукује на мањак, на макар да је задобивано најсамоотаднијнм нутовима и рационадним методом, и то тим пре ако је окодина са таквим нивом, да је раздика између васиита ннка и ње ведика, а нарочито ако је окодипа обузета са свим другим правцем у реадноме животу. Ово код нас доиста тако ијесте и за то семожерећи: што држава својим средствима нодиже, то окодина квари не дајући довољне цене њезпним напорима. И доиста да се упнтамо: шта остаје ученицима основних

шкода г»ад школу заврше? Нешто мадо писмености, неки остаци из рачупа, но нешто нз земљописа, по који исторпјски Факат а из природних наука нешто о киши, снегу и т. д. И то је све. А шта остаје онима из већих шкода ? Онет тако неки разриви, оддомпи таман тодики да потврде одсуство знања и превртљнвост карактера. Изузетака овоме има у маденом броју људи јаче нарави и свести, који не дозвољавају утицај околине на њих, иди ако баш то не могу, они га своде на мииимум. Ја сам сукобио ова два Факта, и дејство шкоде и дејство околине, у намерп да покаЈкем како се успех ученички не мозке ценнтп само по ономе какав се о испиту покаже. Сукобљавајући их, рад бих био , да се, кад је реч о утицају шкоде, о народно.) просвети води рачуна са две тачке гледишта, јер се по моме скромном схватању шкода има сматрати као место у коме се стекла и стиче тако да је назовем апстрактна кудтура, којој је живот народни реадно стање и живц израз њезин, јер се доисга у шкоди претреса и изучава све оно чега има у народноме животу, но имену: и редигија и ФидосоФИЈа и књижевност и вештине и техника и све гране људског знања. IV. Васпитање. За оцену тога, колико је васпитна страна заступљена у основ. школама које сам походно, ја сам за прибдижно мерндо узео: рад наставнички у оаште , како онај којпм је морао обучавати децу појединим нредметима, било знањима било вештннама, тако и онај којим се спецпјално поучавала деца о појединим врлинама и иојмовима добра и зла. Ведика васнитна страна дежи у раду. Васнитати кога да уради нешто, и то не како му драго, већ тачно и опредељено, значи дати му достојно занимање коЈе води добру а здо откдања. Па и у обичном жпвоту људи марљиви и радни имају свагда више морала по лењи и нерадни. Васнитање на, нормалан рад је дакде један знатан део морадног васпитања. Отуда је оио, што признају сви наставници и основних и средњих шкода, да сеоска деца