Просветни гласник

ДЕ.ТОПИСИ

РОДОСЛО в и

925

кавству н^которнхв своТхв мнпстровт, непр1- веданКа рнмскаг«; — — — — свид4тедвдтедеи Рагузсшхг влшше, нежелп по своему ствуетт, жс расоволг хидендарскТи, ио котонаклоненно есТественному. Сражад1сл воТски ромт> и днест> дагот по ето венецинскихт, обо1Х '1> странт, трТжди, нервое н второе сра- дакатовт,. жеп1е бидп не цргбнднн Рагужннодт«. посл г ћд!1 же чрез носредсгво Андронша Дарл, п тестд МТлготшова, учшии мпрт> купно. И оне полемике састављача троношког родослова с Орбином очигдедно ноказују. извор многим местима у троношком родосдову. Тако Орбини не номиње помоћн дате Андронику 11 од Мидутином, већ помиње Бугаре, а троношац вели:

Мавро Орбини, стр. 329. — — —.— очлоблл . лцнмђ во оное времк 11ерс1аном'1> державство Греческое. Св^тосЛавт, ио уиросггелвству Цареву послалв 20000 конннхв, и 6000 и'ћхотнихт> Болгаровт. подв командого 1оаина ХТробоска Мацуката Болгарлнина, которнивг начал г ћ разбТлв Перстив

Тронош. родослов, Гласник V., стр. 6,0. Мотомв Милктинв наки иротивв тврко†вогоетт, и ноб г ћждаетв их; (зде убо мавроврбин г 1>, архимандритв двбровач. лажетв, на }г!;сто милвтина п егш воинства подажетв кралд болгарскаг® симеона илп шишмана, а зависти хота изгладити им« неманкћа: •)>

Орбини, стр. №<>., 22722!)., 230. и 232. Ед1нт> же изв снновв не бнлв законнни, 61. бо рождеив отв породннл жеилини свободнни, и бћ нанменованв СтеФанЂ. — — -- Стеа>ант> виблидокв иокорТлв рукого вооруженного все Королевство Отеческое. — — и во всемв бнлв воистшу Душанв М1ЛОСТ1ВВ : тако Королевство Рашское, и городн Далматскте столли лушче иодв иравгтелствомв его, нежели когда нрежде вв прошедшем временп. А особлшо градн Рагуза, и Катар; но ув г ћЈцашемв Рагузнн, или ЕленЈ>1 женн своел —

Гл. V., стр. 07. и 68. — — — — истино помиловалв днбровчанн (но не гакоже лажетв мавроурбшгв, токмо ©ставилв имв ош >1д тдгчаишЈа данки, то кое пмв наложпдв давати милвтин-в. Таже СтеФант, Урош'в снн'в ег® тагчаише наложплв имв и неша (о кнд:јовт> вв змточеше послалв еиискона и закоников г в нхв изгналв, и силого хот"1злт> да ирјимбтв испов г ћданТе православное, сеа ради винн сокривв з'м'1и ноги, хвЛит'в СтеФана и Милвтина отца ег©, ихже мојци светнд и днесв зриме с«тв, и гдаголетв наниста вибдддокв: „СтеФан-в л иодложници рожденв*; вв семт> ианоситв хвл« на (оба богОмв номазапа и богомв прославлена члов'Јзка, и ходатад челов^ковтз у госиода бога;

Пошто је и Ђурађ Бранковић, иишући своју хронику, узимао грађу из Орбина у оригиналу, а међу тим састављач родослова из XVIII. века иознавао је ту хронику, јер је ц сам из ње правио нзводе, онда је могло по нешто Орбиннјева иричања ући у оне родослове (иећски и троношки) из Бранковићеве хронике. Али према свима местнма у родосдову, где је било узајимања пз Орбина, може се рећи, да је то свуда бидо из руског нревода. Ну то ће се иајбоље видети из упоређивања сва три текста.

Орбини у руск. ареводу, стр. 233. — _ — от туду возвратТлса чрезв Зенту вв Рашдго, посдалв своего блТжнлго казнач^ћн во ФранцТго , просТтп ЦРОСВКТНИ Г.1АСЛИК

Хроника Ћ. БранковиКа, одломак, Летоиис Мат. Сар. 111. стр. 2' ј. Царв же СтеФанв а инпже рекомп п велнки СтеФан ио сих иосданика своего великаго ви-

Троношки родослов, Глаен V. стр. 68., 69. Таже СтеФанв Двшанв изв далмапдб посилаетв до Францвскаго кралд, ради д'ш,ери син« ег® оурошк во скиркже118