Просветни гласник

936

Л К 'Г о н и с и

Р0Д0С.10ВИ

Мпрослав (81аг1пе XIII., 140.). Само о некима од браће Немањине има у документалннм споменидима ј да се сномињу као браћа Немањина, а то су Срацимир и Широслав. Тако се о Срацимиру сачувао сиомен у латиоским сиомениднма (Љубић, Мопшнеп1а 8рес1ап1Ја, I., у ХУШ. листини , и Срезневски , у зборнику мало нознатих слоненскмх сноменика, у сноменику ио реду Х1Д'I.; в. Јагић, Агс1пу II., 66.). И народна нам несма сачува сномен о Срацимиру, јер у песмн ,бој на Чачку" (Вук, II. бр. 42., издање од 1862. год.) пмамо овакав ночетак: , Полегола два врана гаврана, «Од Србије земље племенитв, (( И Мораве воде валовите, «Са кубета цркве НеманиА а л Срацимира од с.тарине бана, «Све моравске земл.е господара. Тако дакле, сама песмз сачува спомен н где беше држава Срацимирова: у басену западне Мораве, око данашњега Чачка, где је подигао и задужбину, коју летописци зову „Градацв при рћцЗз Моравћ". 0 Мирославу се спомиње и. у нознатоме занису на јеванђељу Мирослављеву, где се каже: Азв гр4шни Григорик диикв недостоинн нареши се диикв заставихв сиге евангелиге златомв кнезк велнкославномоу Мирославоу синоу Завидиноу (Ст. Новаковић: С археоношке изложбе у Кијеву, Београд 1874., 33., 34.; Дучнћ, Гласник књ, БУГ, 98.). Ако је дакле, Мнрослав снн Завидин, а Завид брат Немањпн — онда би Мпрослав бпо „братБпвцв" Немањнн. Али се сви сномени страних хронпчара противе такој претпоставци , у њима се свуда уза Немању стављају и браћа Срацнмнр и Мпрослав (Годишњица X., Ил. Руварац, у чланчићу „Мнрослав брат СтеФана Немање," 65.-68.). Поред оних спомена, које је Руварац сабрао из страних хроничара, има слична белешка у ШаФариковој „ОевсћкМе с1ег ВМзћ ШегаШг, III., 1. АћШ. стр. 65. : Со«1ех М. 8. топаз^егп 8а1тап8уеПеп818: „^еетап е! Сћга211шш8, та§1п сотИев <1е 8егуј§1а е! Ка881а сит 4егИо 1'га1ге МесћИато — — — §га1ап1:ег е^гесИећанШг оћтЈат реге§пш8 е! Јтрега1оп8 ас1уеп1ит, ргои! (1есећа1;, сит 1п§еп1л ротра е(; аррагаШ та§пШсо 8а1и1ап1;е8, ћипс ћопогаМ, ћипс ћегпцгпв вПрип! оћве^ипб." 4., Немањпно крштење не сномињу иодједиако сви српски летописи и родослови. Детописи прве редакције ништа о томе не сномињу ; родослови пак и кратки летописи не само да знају за то Немањино крштење, већ додају, да се ио обредима православне цркве крстио по други нут у тридесетоЈ годинп од владпке Л.еонтија, Ако се уноредн ово причање родослова и летописа с оним, што о том казују Немањнни биограФН , видеће се неоснованост тврђења летониса и родослова, јер оба бнограФа веле: Оу храмоу соуштнмв вв земли тои и латинвскнмв И №ре«вмв, изволгенигемв же божигемв снодоби се и латшп.скоге пригети крвштениге: Ввзвраштвшоу же се отвцоу гего на столвноге место, п изнесеноу соуштоу младћнвцоу томоу сћмо, сн доби се ввтороге крвштениге пригети отв роукн светптели и архигереи посрћдћ срвбвскнге землге (Ив. Павловић: Житига кралв срвбвскнихв, Београд 1877., стр. 3.). Врло згодно Ив. Павловић објашњава причање наших летопис& и родослова о Немањином крштењу, кад каж,е: „С моје стране, ја бих нре поверовао Сави, ночем је о томе боље знао но летописци из XVI. века, којима се оснм тога може још и цребацити: да су за Немањино крштење изабралн годину трндесету с тога , што је се у тој годипн Христос крстио." 5., Казивање родослова и кратких летоииса о јенископским катедрама, које је св. Сава основао у српскнм земљама, у држави брата свога СтеФана Црвовеичанога, поставши архијепископ и задобивши независност српској цркви То је нитање занимало многе испитиваоце српске нолитичке и црквене историје, као Руварца, Дучића, Јастребова, 11. Срећковпћа, Голубињског и т. д. Свакако је најновији рад Ил. Руварца на том питању у Детопису Мат. Српске, књ. 150,. ако не потнуно решио то заплетено нитање, а оно бар више изнео при-