Просветни гласник

935

в л1јтоаисател1л Георгии инока моудрћишаго", а то је иревод Хамартодове хронике. — У тој скраћеној редакдпји Зонарина деда има елемената, према којима се може узети, да појава оне Фабулозне генеалогнје Немашше стоји у свези с преводом Зонарине хронике. 0 Ликпнију говори Зонара у своме делу много више, него и којп други хроничар, а о ,Л.икинију каже, да је Лахсог". У словенском преводу, а на име у преради има почетака посрбљивања: ,воинствова же на Дакп сир ^ћчБ на Срблге; начелникв же срвбБскни Декевалв; Траиинв же свтвори мостб на ДоунавЗз чгодбнб и поб г 1зди Срблге;" и т. д. Новаковић је ноказао. упоредивши словенски такст Зонариног хронограФа, који није скраћеи по смислу већ местимице, с грчким текстом, изворником и с талијанским преводом, па ни у којем није нашао носрбљавања земаља п народа, те је то иотекло из пера српскога преводиода (81аппе, књ. IX., 68.). Ово се пстврђује и одломцима Зонарипог хронограФа, које је Вл. Качановски наштампао у XIV. књ. 84аппа (стр. 128.-172.). К оним белешкама , што су пх исгакли В. Јагић по А. Нопову, и Ст. Новаковић по тексту из „Чтешл" могу се додатн и ове неколике: „многјге срвбБлге оубпше фрази; — приближи се кб полатћ срвбскаго начелиика; воде са собок» срвбвскЈе иосланикн* и т. д (81аппе. књ. XIV., 119.). 0 Ликинију говорн се у овим одломдпма на стр. 131., иведи се: „лнанае же родомв срвбмнв," а тако се исто спомиње Ликиније као Србин у преведеном и прерађеном делу Зонарину, који је имао у рукама А. Понов: „Ликиши же 64 родомв СрвбинБ." То Је дошло од лажног идентиФиковања: пошто је Ликиније из Дакеје, а Даки су Србн— онда је и он Србин! Да објасни то посрбљавање, Новаковић наводи врло знамените речи Бођанскога у овом ногледу: ,Да ,су сва словенска назвања земаља п народа несловепског порекла илп номињање имена новијих народа у вријеме, у које се они још нијесу биди настанпли на тим мјестима, употребљена према истом обичају средњевјековних писаца, који су земље без нрестанка звали геограФским и народним именима, ношто је у њима сеобом иарода са свијем нов ред ствари настао." Јамачно је н овде утицао дух оних времена, по што је познато, да су састављачи и других родослова доводили у сродство своје владаоце с византиским и римским даревнма, а да бп се ноказало у ствари њпхово иревелико одушевљење за веру и славно норекло. Ка:>о је зарад иодитичких прилика у почетку XV. века лоза СтеФана Лазаревића изведена од Немање, отишло се н даље, доведавши Немањнну лозу у свезу с иравославннм царем Коистантином, А да ,се то што боље изведе, учинило се састављачу родослова врло згодно, да узме зета Константинова, Ликннпја, који беше .Србии, родом из Дакије. Као што се видн, није се ту пазило ни на хронолошку ни на историску истину. Немања је према том родослову, који је у животу деспота Стефана од Константииа ФИЛОСОФа, срнским родословнма и у руским хронограФИма , нраунук цара Константина, а коликп Је размак времена од IV. до XII. века! 3., После ове напомене о роду Немањину, вреди што споменути о оцу н браћи муДанас се још управо ннје одлучнло, ко је Немањин отац, већ има неКолнко мишљења, од којнх је последње Љ. Ковачевића, које изнесе у сво.јој ириступној академвској расирави. То је мишљење, да је Немањин отац Завид. Тако исто ни о Немањиној браћи пемамо тачних извешћа ни у домаћим, ни у страним изворима. Заиета је особита иојава, а њој и особити узрок, што унуцн пе забележнше имена својега деда, нитн синовци цмена својих гтричева. Међу тим родослови и летописи, који су иостали иеколико векова након ових ирвих историограФа, не само да нам сномињу оца и браћу Немањнну, имеиовавшн носебпце, већ иоказују и сриске области, у којима су владали и задужбине, које су у њима иодигли. Вела Урош, син Ликинијев, иопгго му отац би погубљен, побегао је у западпе сриске земље, и тамо се олгенио кћерју Франачкога краља и с њом имао два сина: Техомиља и Чедомиља ( Чгодомилб ). Техомиљ нак имао је четири сина: Првослава, Завнда (Давнда), Срацимира и СтеФана Немању. И ако најстарНЈц домаћи нисди нншта не знају казати о нореклу Немањином, н ако детопиеи прве ре^акције прелазе ћутке преко овога питања; опет нп казивање родослова и где којих кратких летоииса није без вредности, пма печега истинитога. Поред остале браће, у верковићеву детоиису спомиње се као Немањин брат 119*