Просветни гласник

94 4

ГЛУВОНЕМИ II ЊИХОПО ОБРАЗОВАЊЕ

§. 30. Наиомене. 1 $от. зтд■ — Основе средњег рода на -1 претварају у N010. крајње т од основе у е или га одбадују; на нр. осн. апсогаИ, II)аг1 — Иот. апсога1е, таге, осн. уесИ^аИ, сакап — N0111. ле(Ч1»'а1. са1саг. Основа 1асН одбацује у Кот. 8§.-И те гдаси 1ас, а основа 0881 (м. оз1л) одбацује -81 те гдаси у N0111. бз. 2. А1>1. згпд. е место 1 имају пмена градова; на пр. Ргаепез^е. 8. 6-еп. р1иг. Имена свечаности пмају по-

[ ред тт такође-огит; на пр. ВассћапаНит | и ВассћапаПогит; СегеаНит СегеаПогит ; 8а^игпаПит-баШгпаИогит, &с. §. 31. Б. Основе па — и. Амо снадају само две речи: §тиз (Оеп. §ГТ1 -Ј8 ждрал), II зиз (Оеи. зи -18 свпња,) Обе су сотшшиа но чешће 1'ет]цјпа. 8из има у Ба(;. ц А1)1. р1. зи-1-ћаз, 8пћи8 и 8Л-1)из. (Практпчна веџбања на ове п претходне основе). В. Малина

ГЛУВОНЕМИ И ЊИХОБО ОБРАЗОВАЊЕ од КОСТЕ Ђ. НИКОЛИЂ.А (СВРШЕТАК)

XIII Ставе слуха код глувонемих. Наспоменули смо већ, да код свију глувонемих не постоји потпуна глувост. Еод већег дела налази се још неки стеиен слуха. алн махом у толикој мери, да су те особе одвећ наглуве, које па обичној дистанцнји нису у стању да разумеју и јаче изговОрене речи. То је баш и узрок да се говор зарана пренебрегне а тиме и убрзо заборави. Отуда је и оправдано увршћивање таквих особа у ред глувонемих. 4 ) Није могућно одредити тачно степен глувос'1 и, IIри коме се може ,,ош да развије говор. Он се мења у толико, у колико је већа наглувост код појединих особа. Она деца, која имају још толпко заосталог слуха, да разликују речи, могу савладати најнужније знање језпка при постојаном вежбању. Артикуловање гласова у овим је случајевима више мање недовољно за иотпуно разумљив говор, али је тек толико, да је споразумевање могућно. Појампо је, да таква деца нису у стању код куће да изуче говор потиунце, али је он и у толикој мери (у колико се буде савладао) децн од велике добитн по школску наставу. Ако ли је степен глувости још мањи, а *) Оо1>1\ еЈп К. Мете Ег{а11гип§еп и. Апн1Сћ1еп нћег с!ав ^Уевеп <Јег 1гг8тш§еп е1с. 1 883. р. 7.

то је, да су деца кадра да чују јаче нзговорене речи на 2—3 корака, ту је дата могућност да деца изуче ваљано говор и све зависи од интелнгенције дечпје: хоће ли се знање језика савладати у оној мерн, у којој је то случај код здраве деце, са обичном даровитошћу. Али и у овом случају, не може се остатп без помоћн специјалне наставе за глувонеме. Она је у толико нужнија, што се наглувост (ма у ком степену опа и била) не задржава постојано на једној мери јачине, но са старошћу дечијом ностепепо расте. Код добпјене глувости тај је однос, као и код оне, коју деца од рођења имају (на су знање језика савладала). Губитак говора бпва набрзо, ма да је он потпуно образован, било то за време иаглувости, нлп у доба иотпуног недостатка слуха. Све дакле зависи од тога, у колико се то знање буде постојано примењивало у саобраћају. Исиитивање, у коме се стенену находи слух глувонеме деце, врло је важно ио наставу, јер се тиме даје могућност учитељу, да дотичпп степен слуха искористује, што је од велике користи и олакшнца но ученива а и по саме наставнике. Методе у нспптивању слуха мп смо на свом месту насноменули, а нри њпховој употреби и примени у појединим случајевнма мора се нарочита обазрнвост на то сврнути, да деца извођење звука не осете