Просветни гласник

947

не само да се иије ништа децп номагадо, иећ су се услед тих операција нотнуно онеспособљавала за наставу; језик који је до тада био способан за говор, неумесним операцнјама онакажен је за сваки иокрет, којн је у говору пуждан. Све до најновијег доба лекари су у овом ногдеду махом чиннлн огромне штете. Отуда повика на њих као да неће ни бити без разложна. 0 томе сведоче како њихова доскорашња дечења ушних болести, тако н сведоџбе, с којима шаљу децу у школе за глувоиеме. Томе.је поглавпти узрок непознавање методе у испитивању унгаих болестп, па ни самог лечења. „Тек је лекарство ушних болести", вели Хаген, „добидо велики нолет од када се је увела општа метода у испитивању уха, метода, која је и за употребу најподеспија а која се даје лако извести; и њено увађање датира се тек од једне децепије. Па 1 ипак нма не само старијих лекара, но п не мало њнх новијег кова, који се нису упбзнали са нутем овог истраживања". 5 ) Па и дан дањп има толико лекара, који без икаквих ниструмената испнтују ухо, а тада заиста њпхово око може видети толико нсто, колико и каквог нестручњака; и који махом мисле, да ће ова или она ушна слабост нроћи „сама од себе," међу тим и овде зависн често од тога, да се болести још у самом почетку стане на пут. Свему је овоме узрок, што се је од стране лекара на глувост и лечење ушних болести врло мало иоклањала пажња. Медицинска иаука нарочито је посветида особиту пажњу лечењу глувости од времена, када се је иоднзањем инстнтута за образовање глувонемих почела да упапређује настава за њихово шкодовање. Оно ушних болесника, што се по већем броју надазн у данашњим заводима за гдувонеме, иотпомажу у ведике рад појединих декара за ушне болести, Али иоред све те приномоћи, нокрај све студије, крај свпју истраживања и огромног иснитивања у фнзиологији, норед хиљадама огдеда, који су чнњени ради дечења гдувости, до сада је од већ ретко нснадо за руком, да се незнатна мана, нагдувост, рашчисти; а оно, што је 5 ) В г. На^оп. Пав Оћг и. асјпе 1'(1е§с 1111 ; еевшдоп и, кгадкоп 2ив(;ап(1е. ГЈвцшјЈ. 1872.ра§. 76. ■

још значајннје, потпуно гдувост, на н то ону која је насдеђена, излечитн — о том успеху нема за сада ни врага." б ) Док се овако данас мислн о могућностп лечења глувости, дотле находимо записе код етаријих лекара о случајевима, којн тврде невероватне уснехе. Неколике од тнх забележио је чувенп лекар на париском заводу за глувонеме, Итар, којије дотичне нокушаје чинио, алн увек без уснеха. Његова заузимљнвост, сирема и савесност у покушајима довољан су доказ, да су онн радовн (старнјег доба) биди унЈ ављенп на рачун даковерпе пубднке из задњих себичних намера. Оно веровање, које је распрострто код нестручњака, па шта впше и код неких декара: да са 7-ом годнном наступа и поиравка слуха, са свим је сумњиво. Таквих случајева има забележенпх у старијој дитератури, у новој пак нема. Хартман (спецнјалнп декар за ушпе болести у Берлпну) ') вели, да је само један овакав сдучај видео. У варошкој школн за гдувонеме, у Бердину, бида је једна дево.јчица, којој се је око оког доба нобољшао сдух. У год. 3 — 4 дете је бидо тоднко гдуво да пнје могдо да чује ни иуцањ пиштоља. Међу тим много доцпије, кад је он иснитивао стање сдуха, нашао је, да је дете било кадро да ионовн речи, које му је гласно изговорио у растојању од 3 корака. Слух се је био заиста невероватно поправно. 0 узроцима овога он иишта впше не спомиње. Наиуштање ушних бодести једна је од највећпх опасности да настуни убрзо н нагдувост у великом степену, па онда и иотпуна гдувост, а од које за сада нема дека ; јер се ушне бодести могу много дакше да предупреде, п ако су у почетку, да угуше у њиховом првом развитку, по да се дече, кад већ узму маха. Често декар сусреће такве бодести код бодесиика уха, које постоје а које би се могде да уклоне. Између остадих довољно је иаспоменутн само иолиие. С тога је од највеће важноети, да се при овнм ироцеспма болести што раннје датн теранептичкпх срестава, а изгледп су па усиех у тоднко већи, у колико се пре иотражи декар") П г. 11е(Ипдег Таи1Ј«1шшиеп и. Таићв(;итшеп — Лп81а11сп. 8<;и1 {Јаг1;. 188 2. рајЈ. 21. —• ') ЈШ. рад. 102.