Просветни гласник

ЈТодина X.

С веска 1. и 2.

31. ЈанУара .1889.

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

КА П03НАБАЊ7 КРШД ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ од јов. цвијића

Бршем називаио земљиште састављено из кречљачких стена. које му дају особену унутрагању |'рађу и спољагање облике. Кречњак је обично норемећен и нун нукотина, а изнутра прорегаетан нодземннм гаунљинама и нећинама. Обдици рељеч>а, који су дредста!$ници таквога земљишта, пли су гребени, чуке, чукаре и оштрељи по већим висинама, или левкасте утоле1 лице, вртаче, звекаре и поља по падинама п заравнима. Све' ове утолеглице ииају одводне канале, којима стоје у вези са унутрашњим шупљинама, те и сва, вода било атмосФерска, било потока п речица, које су на оваквом земљишту, понире у поноре и издухе његове. Отуда је оно пуно понорница и сухаја, и увек безводно. Термин крга, којим обухватамо овакве предмете, и који је у нагау књижевност унесен као термин херцеговачкога порекла, постоји и у Србији и истоветан је ио значењу са немачкпм предеоним иазивом КагзГ (Истра, Ерањска, Корушка), а са хрватским и словеначким крас или крашевина. Ови синонимни термини обухватају поменуте појаве и облике рељеФа, карактерне за кречњачко земљиште, који му и .дају онај особит, њему •само властнт изглед и Физиогномику. Он је вигае геогностички но орограФски термии. аЛи је за Физичку геограФнју веома згодан и нотребан, гато се њиме означава извесна 1'руна појава и облика, о којима се опа 11РОСВЕТНИ ГЛАОНИК 1889.

бави, тако да је усвојен, и норед тога гато је термин, и као име, у чији опсег спада група крањских Алпа и далматинских и босанских планина, где су иојави крша најлепше развијени. 1 ) У новије време тим термином обухватају све области, које садрже карактерне особине крша, па ма п у слабијој мери развијене. Најмајер назпва кргаем и кречњачке висоравни гавапско-франачке Јуре. 2 ) Тиме , гато је пренет на целину која је, као таква, иредмет геограФског испитивања, прегаао је и у потпуну својину географску. Код нас но књажевачком округу, а и но другим окрузима Источне Србије, зову кргаем голе, кречњачке масе са надинама од литица и омчастих стрмени. Иза Стола и иреседли Цепе, настаје један прав кречњачки гребен веома стрменитих и каменитих иадина, но чијем затавањку има вртача, и зову га Кргаем. Здравачки Крга је, у горњем току Осаонице, нростран заСонклар га је употребио најпре за предео између Купе и Оаве назвавши ту кршевиту, разрпвену и голу височину Кагз(;р1а(;еаи (ОЈе ЕЈпЉе11ип§ с!ег 8сћ\уе1гег ипс! (1ег <1еи{8Сћеп А1реп. Ре1еггаапп'5 МШ-ћвЦип^еп Ј. 1870. р. 813 — 320). Доцније је тај назив добијао пространији опсег и љиме је обухваћена цела планинска област од Троглава до извора Дрине. Бем (ЕЈпЉеИип^ с1ег 08(а1реп) обухвата њиме крањске Алпе и планине босанске и херцеговачке, издвајајући тиме крањске А.ше из правих Алпа. 2 ) Каг8ШП (1ип§' р. 4 5 5. У Најмајеровој ЕгсЗ ^е8сћ1сћ4е. 1