Просветни гласник

ка познавању крша источне србијв

раван са вртачама. Иоткрш у Хошољу, код којега има каракгер крша нарочито огранак, који слази Мдави код Лазиице. Поткрш изнад Врела Млавина. Милићев Крш онет у Хомољу. Крш Дол зове се сув ноток притока Грзе. Окрш назива се голет кречњатка у горњем дел.\ Крш Дола и т. д. И у Србији, дакле, ггостоји тај термин, који је констатован у Далмацији , Херцеговини и Црној Гори ,') и који су и некн од наших нисаца у емислу Кагв1-а унотребљавали. Дицејски питомци 2 ) обилазе „кршеве више манастира Горњака, које тамо зову Урлај", а и доцније назив крш у овом снецијалном значењу унотребљују ДрагашевиЛ/) Карић 4 ) и РадовановиК") И према томе крш је истоветан Ј ) Код Вука у Рјечнику: Крш, Крша т. 1) (У Ц. Г.) Лег Ре1веп, захит с1. стјељак, камењак 2) (у Ц. Г.) с1ег 84ет 1арЈ8 сЈ. камен 3) (у Србији) Јаз (Јигсћ аив§-е1ге4епе8 ЛУаззег х\пде8сћ»етт(;е, с!а1иуЈо: Снијела вода шушањ. па начинила крш. 2 ) Пут .шцејских питомаца стр 2 8. 8 ) Гласник уч. др. књ. ХИП. 4 ) Српска Земља и Србија. ) Лијас код Рготине. Сриска Краљев. Акад Глас VIII. Радовановић помиње поред крша и истога значења термин голеш и мисли да су оба херцеговачкога и далматинскога порекла. И ако је теже иоуздано потврдити, има ипак неких примера из којих изгледа да и голеш има значење крша. Голеш се номиње у народним песмама као име планине: Живо пређи у Голеш планину На ономе Голешу планини (Вук, нар. пј. 2, 170). и означава нли босанску планину, но свој прилици око Травника, или планину између Призрена и Косова до Чичавице (која се такође иомиње у народним песмама). Судећи по једном месту из епа о ногибији Танковића, који је Крауо забележио, Голеш или Голија планина озиачава кршну планину: „Господаре стари Стипуриле Право канли, право ћу те иитат Ја што листа иа Полешу нојма? Свуд с' зелене зелене илапнне ја што листа на Голешу нејма ? Свуд с' зелени зелена травица

1 термин са Каг81-ом или красом и постоји и у Србији као термин. Појавима крша. које смо сноменули, главни је узрок нспрепуцалост кречњака и његово лако растварање у води, која садржи С0 2 . Последице су ових двају \ г зрока што вода атмосФерсКих талога лако продире у дубине и што је цирвулација воде у таком земљишту већином подземна. За то, хемијеко растварање н одношење растворенпх делова не бива само на новршнни, већ н у знатној дубини, а под повољним ириликама у многоме надмашава механичко испнраЊе. Моћ растварања, испирања и одношења кречњачких стена много је јача у земљишту заравњеном, где нема много окомитих падина, оштрих гребена и чука, те вода не може брзо да отече низ надине. Велика стрменитост наспојрава н олакптава отицање воде но површини, као и механичко одношење истрошених делова, и омета продирање воде у дубину. Отуда се иојави крша, вртаче, котлине без излаза (поља), пећине, подземне текућице п т. д., јављају најчешће по побрђима, висоравнима и положитим падинама. Вода за стварање ових појава употребљује пукотине, којих има мпого у кречњаку. А где је услед тектонских измена разрнвена веза међу стенама, где има много пукотина, њих вода с особитом вољом употребљује као пут, и тиме се објашњава Ја што траве на Голешу нејма? Свуд пјевају тице по планинам По Голешу данас не пјевају. Свуда има студене водице Ја што у њој ладне воде нејма? 9 (СцНиг инс1 ^апдзсћаПбћПдег аи.а Воатеп ипс! (1ег ПеггеиоУЈпа уоп В г . Мопг Ноегпез стр. 18 6). Код Вука у Рјечнику има реч голет смисла Каћ1^•еМгд-е. Означава ма од каквих стена састављену, оголелу планицу. И због непоузданије потврде и ограпиченије употребе и због мешања голети и голеши код нас узећу термин крш.