Просветни гласник

ка познавању крша источне срвије

за што су вртаче, пећине 1 ) и т. д., често везане за поремећаје. Први утицај воде на њеном нодземном иуту јесте ироширење пукотина или корита њеног. На неким местима услед иовољних прилика, ово се дешава врло снажно и енергично, те тиме иостају веће шупљине, чувене иећине, ко.јих има у многим областима крша. Најлепше су у обласги Карста, Крањској, Истри п Далмацији. И код нас има пећииа у области наИгега крша, и иалазе се по Падинама, које се спуштају у литицама и одсецима. Већином опе, које су по већим висинама, суве су и безводне. Вода која је кроз њих протицала или је наитла излаза у ниже нивое, или, ако је долазила пз долине иред њима, престала је притицати, што је отекла на Другу страну. Има их кроз које вода и сада тече и које управо представљају корито речно, као 500 м. дугачка пећина, кроз коју протиче Сврљишки Тимок од Пандирала до Периша, као пећине кроз коју протичу В. и М. Пек, иећина из које излази Црнољевица и т. д. Негде се вода, која тече пећином, слнва у резерзоар }■ пећини и гради језеро; или из таквих резервоара вода отиче као Вања из језера Горње-Мале-Пећине Петничке. Ако кроз пукотине у суву пећину улази вода са раствореним кречњаком, ,[С а (НС0 3 )Ј, и ако тавани њени нису танки но моћнији и живицом и вегетацијом иокривени тако да вода не може брзо да сјури у шупљину већ полако капље, онда она ') То се види и по пећини на Купичком Врху, коју је Пилар испитивао (1гујс1 пес1аУ1 о оЉг^епе брИје па Кирјбкот угћи . .. Кад јиа; Акас1. 1 ј ХУ1 стр. 182—190). (| У тектонском погледу има се шпиља на Купичком врху за, стално сматрати, пукотином, кроз коју су једно вријеме подземне воде протицале, док- није на једном мјссту услијед творбе силе ждријело претијесно постало или је вода на дну великога. свртка повољнији проток нашла." Пред пећином је вртача (свртак) са пречником од 72 м., а дубине 2 3 м.

испарава и гради на тавану сталактите. Кад падне на тле, вода такође исиарава, те се тле превуче сигом и граде се сталагмити. Често се сталактити и сталагмити додирну и саставе, те као стубови одржавају у вези тле и таване пећинске, као у Аделзбершкој и у. нашој Преконошкој Нећини. Глина, које има у пећииама нерастворљиви је остатак кречњака, а шљунак пећински долази од воде, која је кроз пећину текла или и сада тече. У областима крша најчешће су и највише иадају у очи вртаче или аоникве, и вртаче већих димензија, котлине без излаза или аоља. 1 ) Вртаче су левкасте или коничне дољаче са кружном или елиптичном ивицом и странама које прилично стрмно падају. Пречник им се смањује са дубином, а у горњем делу износи или само неколико 111. или и по 2 | 3 км. Велика вртача у Крањској Оггиро 1)1 8тег^о, од ') Овакав термин постоји у Црној Гори, Босни и Херцеговиии. Граховско поље дугачко је 6 — 8 а широко 1 —3 км.; са свих је страна окружено планинама, а по среди прорезаио коритом Сувога Потока. Вода тога потока за време киша слива се у утолеглицу, Бару, па се изгуби у поиорима. У Његушком аољу, са свим округлом, пречиика 1—2 км., вода се купи и понире у селу Ерановићима. У Цетињском иољџ вода, која долази од Вајица иестаје «11а Увору" и <( 11од Орловнм Кршем." И у Никшићком иољу вода нема куда отицати, но је нестаје у грлу Великога Понора. Равница око Понора В. зове се Сливље. (Драговић Ж. Грађа за ђеографију Црне Горе Летопис 5 4' стр. 69, 71, и 73). Сиа су ова поља у областима тријаског (око Дурмитора и Војника) и кретацејоког кречњака (зап. и јуж. Црна Гора), који заузимају сву Црну Гору осим области шкриљаца око горње Таре и Лима и осим области терцијарних и млађих творевина око скадарског језера. Подгорице и приморја Бара и Уциња (Сео1одЈ8сће ГЈећсгкЈсћ! уоп МоШепе§го 1 884. р. 94). Таква су и аоља. у обласги Неретве : Певесињско (Возшеп Г.ф><1 ипд Геи1е уоп ЛгЈоН 8№.аи&г с. 1 7), Чемерно Попово и т. д. 4узко поље, Ливањско Гламочко и остала у Босии) |!)ш. ЛУаи(1егип|геп. Бг. МогИг Поегпев с. 28 3). П у страној литератури усвајају у новије време овај термин (у ЧЈпзег Ч^Јвзеп уоп (1ег Егс1е уоп АКгес1 КЈгсћћоН. 2\уеИ. В. с. 3 03, ц у Најмајеровој ЕгсЦ?е8сћЈсћ1;е, КагзШсЈипз)-