Просветни гласник
4
кл НОЗНАВАЊУ кршл ИСТОЧНЕ србије
које је Лоренц 1 ) изнео елику, дубока је 250 м., а у обиму износи 'ј в миље. Још је већа вртача Поникве, чији обим изноеи Ч 3 миље. Еод нас има великих вртача, које мало овима уступају, као гато су оне на „Подгорачким нланинама": Мала Брезовида, Вртача (Валкалуца), Тргови[нте, Игрнппе, 2 ) за тии вртача нод Облом, испод 1'тн.а и т. д. Вртаче одржавају везу из.међу вода на повртпинп и подземне мреже водених токова. Отуда при дну вртаче има или видљиви отвор, стромор (такве ее вртаче зову звекаре), или се још чадпће такав отвор не види, јер је зачепљен и нокривен наносом (поникве и вртаче). 8 ) х 1ос .то се такав канал издаје, и ако се не види, оеобеним појавом да из њега за време лета, и у опште топлијег годишњег времена, бије хладан ваздух, а зими га отвор у се увлачи, за то их зову УУтоИбсћег- има или ^еПег1бсћег - има. 4 ) Има и такве врсте вртача, издуха (8аи§1псћ1ег илн 8реПосћег), 5 ) из којих вода избија, поплави околину у којој су, и створн за време језеро, које дотле траје док не нестане воде у подземним шупљинама, и вода онда опет *) Јаћгћисћ сЈег к. к. §ео1. ЕеЈоћвапвТаИ 18 58 II. стр. 344. Ј ) Вртаче се ове налазе лепо представлЈвне иа карти нашег ђенерал-штаба, секције: Брестовачка Бања и Раваница. 3 ) Прилог географијској терминологији нашој. Просветни Гласник 1887 св. 31. Децембра стр. 907. У пиротском округу вртаче зову вртоаима. 4 ) Ше АгћеНеп ат Кагв(;е уоп Рг . Кгаиа. Оаа Аиз1ап(1 1887. № 1. Оваквих \УеНег10сћег-а има и по кршу швапско-франачке Јуре. КагаЊПсћтд. ^еитауг'8 Ег<1§е8сћ1сћ1е и. 453. Можда бисмо их могли назвати ладницама.
5 ) Крањски је назив за 8аи&1псћ1ег-е «Прд
стенама" и означава пукотине кроз које вода про-
пада (Оаз Иизз^ећје!; (Јег КеЉасћ МШћеП. (1. к. к.
^еоет. §;е8е11. \УЈеп В. XXX. 561 —580). Називам га издухом, што је Ж. Драговић у главноме у смислу 8аи^Мсћ1ег-а употребљује (Грађа за ђеографију Црне Горе. Летопис књ. 153 и 154).
кроз исте издухе отиче. Ово се дешава у врло кипшим годинама, кад се иепуне водени резервоари, којима вода дотиче са већих висина, па онда тражи излаза на више и избија кроз издухе у котлине. Такве су нрилике у чувеном Циркничком језеру у Крањској. Иети еу, по свој ириЛици, узроци и у Мочилској котлини у заиадној Босни. 1 ) У опште по кречњачком земљишту, а нарочито 11о вртачама, налази се 1ччта говза, црвена глина. То је глина, у којој има много оксида гвожђа. Она је производ растварања маринеких кречњака, и заоетаје као елувијални производ, као њихов нераетворљиви део, на меету етварања, ношто у води- са (ЈО г раетворљиви С а 00 3 буде однесен. Она је распрострта но вртачама Иеточне Србије. Поетанак вртача објашњаван је теоријом еалома, строиоштавања, коју сам поменуо на једном месту. 1 ) У новије време босанске вртаче навеле су Мојсисовића 3 ) да вртаче издиоји из „нравих појава крша,у које он урачунава котлине без видљика излаза (ноља) и нодземне водене ') Овај ћемо пример доцније навести опширније (Оео1о&ка ораЗапја и гар. во8п1 Ка(1 1 јХ1 I стр. 10 и 11). 1 ) Прилог географијској терминологији нашој. Просв. Гласник 1887 св. 3 1 Дец. стр, 908). 3 ) ОгипШшЈеп с1ег Оео1о§-1е уоп Вовшеп-Негге§оута Јагћћ. с1. к. к. §ео1. КеЈсћаамТаЦ 1 880. XXX В. ј \« 2, с. 21 1 и 226. Босанске и херцеговачке планине су орограФски тектонски и стратиграфски продужење ј. алггајских. И појави крша, који су типски развијени у ј. алпијском кречњачком појасу, на ј. хрватској височини и у Далмацији дају свој тип и кречњачком земљншту Босне, Херцеговине и Црне Горе. Појави се крша нарочито сусрећу у зап. и јуж. Босни. Пилар је (Кас1 јиЈЈ. Акас1егшје 1ј Х 1 I стр. 11) наилазио на вртаче у западној Босни нарочито „у околини Хан Коле и Кадине Воде, на Ранчи и испод Тисоваче планине, око Дабра и ј. , од Камичака у Бравском пољу, у планини Црвљевици, у Грахову пољу, у Коритих сјеверно од Шеварева блата диљем горскога пута из Ливна у Жупањац и по мање на многих других мјестих."