Просветни гласник

КА ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

токове, узимљући да су те творевине друкчијег постанка од вртача, — а о вртачама држи да су гдавне нападне тачке хемијског , субаеричног растварања кречнака, и, по његову мњењу. за то се по вртачама падази 1егга го88;т. Веза између вртача и правих појава крша долази само отуда, што се случајно обоји јављају на исгом месту, иначе нема између њих никакве сродности нити у енољном облику, нити у начину њихова постапка. А да оне нису производи строиоштавања, говори за то правилан левкаст облик њихов. Стропоштавања и саломе у земљишту увек карактеришу ненравилне контуре. Блиски саломи пеће никад примити нотпуно облик својих суседа. А код вртача левкаст облик са готово кружпом ивицом спада у њихове карактерне особине. Честина вртача по положитијим падипама, које су готово целе прекриљене вртачама тако да су заостале само танке гредице између вртача, такође је разлог Мојсисовићу против теорије стропоштавања. Изгледа чудновато, за што да се .нису при строноштавању срозале и те гредице. За то их Мојсисовић издваја из појава крша и увршћује у ред „геологијских оргуља, а узима да су јужна Фација Каггеп&Мегима или 8сћгаМеп-има, који се налазе по северним кречњачким Алпима. И „иравим нојавима крша" Мојсисовић мења у неколико начин објашњавања узимљући да се пе могу једино ерозијом објаснити, већ се мора признати утицај и набирању планина. Ерозија и развитак данашњих облика теренских започели су у времену, када је стварање нланина било у пуној снази. Еотласте долине, нол,а, имају карактер нормалних, широких, ерозионих долина, али су онде где им је нагиб, нреграђене теренском узвишицом. Долине су старије од планина, и реке су се, у оној мери у којој их је

5

хтело издизање слојева спречити, дубље усецале и засецале венце планинске у дубоке долине. Само где ерозивна снага воде није у тој мери била јака, у којој је напредовало издизање иланине, реке су биле спречене у својем току и стварале језера. Ако је планина састављена из стена у води нерастворљивих, котлина ће се језерска моћи исушити или иснуњавањем новим седиментима или механичким дубл>ењем и нродужењем иређашњега корита и дал>е из језерске котлине. Кроза стену у води растворлшву, као што је чист кречњак, вода ће себи отворити подземне одводне каиале. најпре хемијском а доцније здруженом хемијском и механичком ерозијом. Еотлина ће се исушити задржавши језерске седименте. И, према овоме, ремећење започетог стварања долина у кречњачким областима набирањем нланина први је услов за појаве крша. Згодан доказ , на основу којега је и подигнуто ово мњење дају поља босанскога крша. која су испуњена млађим терцијарним слатководиим седиментима. Старије мњење о ностанку вртача и котлина у кречњачком земљншту одрж,ало се, а- у новије доба оно излази и као једино нравилно и подудара се са Фактима, која су изнесена новијим испитивањем крша. Непосредним проматрањем вртача у стварању ушло се у природу њихову и постао је много разговетнији начин њихова постанка. Тице 1 ) је у Шумаси при диу једне утолеглице, која је на путу да ностане вртача, видео велике комаде стена, а по ивици и странама свеже преломе. По Пилару 2 ) у кречњачком земљишту де•Нгиг Сео1о§1е аег КагзСегксћетип^еп. Јаћгћисћ <Ј. к. к. ^ео1. ИеЈсћ.чапзЈаН 1 880 г. XXX В. стр. 7 5 4. ' 2 ) Ше \Уа88егпоШ 11в Кага4е, стр. 1 42. сИ код Тнца.