Просветни гласник

(ј КЛ ПОЗНАВАЊУ

шавају се промене тако често „да какав граничар ГгИ младнћ, који би се иосле неколико десетина година вратио. у своју отадбину, збиља; може казати да је не може да нозна од многих нових вртача; куће су се услед стропоштавања у земљишту морале изместити, башта некадашњих нема. више, и нове се иутање употребљују иошто су старе обурване." Приликом земљотреса у Клани створила се велика вртача. И наше Леденице на 'Гуиижницн као да су вртача" у стварању и можда иду у прилог овоме мњењу. Јаме левкастог облика, нингови, који се стварају иад наиуштеним рударским Окнима; левкасте утолеглице створеие приликом: земљотреса у Калабрији 1773, код Молдаве за време земљотреса 1779., иа и левкасге дољаче ностале у алувиуму савском уз земљотрес загребачки, — сведоче да се приликом строиоштавања граде левкасте утолеглице. 1 ) Факат, да се у кречњачком земљишту стварају иодземие шу и.шше, захтева да мора бити и салома. А где би требало тражити трагове тих еалома ако не у вртачама, или какви би други иојави па површини одговарали тим саломима. Вода може градити каналиће и жљебове, али никад она сама не може нроизвести лев') Хернес (Птаг. ^УагнЈегип^еп о 283.), који је проучавао старпне босанске наводп, по шематизму Фрапцисканаца . врло интересантан пример месних нотреса услед стропоштавања тавана пећинских. У кречњачком земљишту зап. Посне, из брега Малована извире поток Миљаћ, па поиире у околини [ђпреша. После 2 км. подземног тока извире из пећине испод Стрнигја. као Шујица нротиче кроз Дувнопоље и губи се у Понору на ј. з. делу његову. После 12 км. избија опет У Бушком Блату. На овом подземном нугу производп вода но кад кад месне потресе, о којима је ово забележено у поменутом шематнзму Францишканаца: «Уога§о, е181 та^ио Ма1и (1опа1а, поп Јатеп аетрег соп11иеп1;е8 ех Циупо адиаз аћбогћеге ро(е8( еаз т Ви8коћ1а{о ехтМа!; китчие кетрот т јраа уога§1пе ћогпћШа аисћге ек4 уе1и(: (опИгиа 1о(.ишцие со11ет та^по (.гешоге сопсиавит уеЈиИ еуегајопет пппагј."

ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

касте утолеглице. Она каиље свуда подједнако. Њен је утицај готово исти у свима тачкама, и оида она не може стварати оиако многе и левкастог облика утолеглице, ако ие би било дољача од салома, које бн тиме давале и извесне наиадне тачке за механички рад воде и црописале води правац кретања и јачег рада њене ерозије. Тегга говза није искључно везана за вртаче. Она је местимично расирострта иреко целе Истре, одакле је и нме води порекло. Лостанак њен је секундарни ироцес, који ирати растварање и испирање кречњака — таложење и издвајање његових нерастворљивих делова. Према томе оиа пије само везана за вртаче, и иије такав појав који би дао разлога сам собом, да се реши питање о носганку вртача. 1 ) Поред тога велики број вртача на на Канели и на Сењском Билу®) нема у себи 1егга гозва. Исиитивања, иредузетауновијевреме у Крањској о трошку министарства привреде, да би се испитао и отклонио узрок иоилавама у тамошњим кречњачким котлинама н вртачама, иду у ирилог теорији салома 3 .) Осим тога она потврђују, да је и ироцес стварања поља исти као и вртача. У кречњачким котдинама нађен је, поред често моћних седимеиата, материјал, који је постао од салома тавана над нодземним шупљинама. Расконавањем у котлини крањској, „Под Стенама," константовапи су најпре наноси од 8 м,. моћности, а испод ') Тице, ор. сј(. стр. 2 ) Липолд Јаћгћ. с(. к. к. §ео1. Не1сћ8ап8(а1( 1858, II стр. 256 — 257. 1Ие ИзепгезЈепШћгешЈеп 0)1иу1а1-^ећте т ТЈп(ег-КгаЈп. Цела јужна Истра покривена је црвеном глином, те се и зове 1з(Г1а го88а. *! Радове аустријскога друштва за крш (Кагк(СотКе с1ез 008(;егге1сћ18сћеп Топг18(еп-С1оићзј, које је нарочито испитиваЈО подземни ток Поика и поичку пећину, нисам могао добавити.