Просветни гласник

КА ПОЗНЛВАЊУ

њих изурване стене и комади од стена 8—10 м. моћности. Испитивањем Винклерова канала, који је иснод котлине „ 11од Стенама'% носведочено је да велика котлина над њим није постала једним саломом, но се сувцесивно нротнривала. Материјал од саломљеног тавана нађен је од иоврншне најмање у дубини од 10 м. Подземна пећииа ночиње у дубљем нивоу, који одговара моћности саломљеног тавана. Врло је често понорница одиела велике стене дубље у пећину и тиме смањила њену апсорпциону сиособност, 1 ) И велика котлина Диркничка ресултат је салома услед денудације нијких делова !:екадашњега кршног висоравна. Она је стропоштани део Јаворнига. Дно циркничке котлине састоји се из хумуса, глине и валутака, којима су иокривеие велике плоче и комади од саломљених тавапа. 1 ) Исиитивана су и испитују се и остала ноља ове области: Планииа, Лојч, Рачна и т. д. као и реке Карста; Река, Тимаво, Гурк, Вииах, Диркничко језеро, Унц, Лајбах са Бистром и т. д. 3 ) Подземни каиали, којима теку реке Карста, иредстављају ерозивне долипе сведених страна. Ако је вода из њих отекла, оне су онда суве иећине. Над њима се стварају вртаче и иоља, и веза између њих и подземних пећина доказана је. У почетку смо казали да је постајање нодземних иећииа нли канала н шупљина, п померање ерозивног, хемијског и меха2 ) Кг. Кгаив. Оје Кагб{еНог8сћи& УегћагкИип^еп с1ев к. к. §еок Нејоћ.чапа!:. 1 880 № 6 144 и 145 страна. 2 ) Рг. Кгаиз. [Јећег ВоНпеп. УегћапсПип^еп с1ег к. к. ^еоћ Не10ћ8ап84аи, № 2 1887 р. 54 — 63. 3 ) В1е ип(егЈгсИ8сћеп Р1и881аи{е уоп 1ппег-Кгат Vои \УНће1т РиМск. МШћеИип^еп с1ег к. к. ^еоаг. ОезеИбСћаН \У1еп. В. XXX. — Кг. Кгаиз. Бје АгћеИеп ат Кагз1е, Оа« Аиб1апс1 1 8 87 Л-ј 1. — ОигсћСог8сћип§- <1ез На18сћпа-Тћа1е8. Оав Аи81апс1 188 7 № 25. — Кеие Рогвсћип^еп ат Кагв1. Оаз Аиз1. № 49. —

I ИСТОЧНЕ срби.уе ' ничког, дејства воде у веће дубнне, основа појавима крша. Стварању ерозивних нећина .мора нретходити стварање иукотина. Нрвобитна уска пукотина, ако није било већих тектоиских, ако се стене око прелума. нису размакле, хемијском ерозијом воде. проширује се у ширу, која може више воде пропустити. Тиме улази у носао и меха н1чка,ерозија, која ради нарочито прн дну н.укотђн«^ Тако иостаје нодземни канал са свима особииама речпога корита. ПТто је већи расиоа тавана над нодземиом шупљнном, тим је о;т склоњенији.паду.' Ј почетку се од тавана одламају ноједини комади н стварају |фепреке току воде. Доцније се таван потиуно саломи и иостаје на новршннп утолеглиц! са стрмннм страчама и свежим нреломима, које вода својом ерозијом изатре и изравна. Према односу између тавана и уиутрашње шуиљипе овим саломима ностају или прострапији отвори, ко.јима се може сићи у шуиљину., или, ако је материјал од саломљеног тавана већи, њим бива иснуњен не само подземни канал, већ и отвор. Али и у последњем случају створена вртача или ноље имају везе са унутрашњошћу само у већој дубини. Услед салома има номерених канала подземних, тако да подземна текућица мора себи да истражује са свим нове нутове као у Аделзберпткој ■нећини, у пећини Ерцхерцега Јована и т. д. Осим особина које смо до сада нзложнли области су крша сиромашне вегетацијом у онште, а особнто дрвећем. Ова голет није нужан атрибут, нити је узрок нојавима кртна, као што се мнслило. И сада тто Крањској има врло шумовптих области, које ни по карактерним ерозионим појавима, ни по безводности не изостају од оголелих. Земљшпте Истре и Далмације било је водом сиротно, имало вртача, нонорница, врела и пећина и пређе, док шума ннје са њега исечена за