Просветни гласник

грађевине дагуна млетачких. Везе између ових појава ипак ииа. Кречњачко зе.иљиште, једаи пут оголићено, противи се заодевању вегетацијом. Нлодну земљу, која стене покрнва сноси вода у дубине и танко повривало костура са свим изанере. Иадокнађивање његово бива врло сноро услед незна'те количине силиката у кречњаку и слабе механичке ерозије, а створена 1егга гозва не одржи се на новргаини, осим по вртачама. Засађивањем оваквога аемљипгта, као што се*одавно ради по Карсту Крањском, отклања се одношење земље, стварају се ирилике за иостајање нове, а у неколико ' савлађује оскудица у води. Ново биљно покривало успорава на!'ло јурење воде у дубипе затварањем нукотина и тако задржава на новршини нлодну земљу, а негато и воде. 1 ) Ако сакупимо основне карактеристике крша, налазимо да им је садржина у незнатнијој механичкој, а моћнијој хемијској ерозији, у нронадању воде у дубиие и померању ерознвног утицаја главне масе њене у дубину. Стварање пећина и ка') По Келерову мљењу (ВеПгау /иш II Тћета с1ег \Уапс1ег - Уегзатт1ип^ с!е8 С88[егге1с1п8сћрп Вејсћ8-Рог8(уегејп8 јт Јаћге 18 65 ТпевИ) мо кршу је згодио садити: На местима пнтомијим. која су још у области виноие лозе: Рјпив швгевссшј (или аи8(;пас ;о Уи. рићевсепк ( или Воћив) Кгах. Огпиз ТЛтив сатре84г18 Ргипиз Маћа1ећ СагртиЗ ()8(:гја Сагртиз <1и1пеп818 Асег сатрез1,ге и топбрезвШапит 1и§1ап8 ге§1а Сав1апеа уе8са. На местима где престаје обрађивање винове лозе : РЈпиз р1сеа Рјпиз 1_,а,г1х Асег Рвеис1ор1а1апи8 (Ји. сегпз ( или аивкгјаса) Ргах. ехсе18Јог Сагртиз 081г1а Сагрћша Ве1и1и8 Сегазиз Аујшп Ве1и1а аШа.

нала у унутрашњости овога земљишта, а вртача и поља на површини, стварање црвене глине и њено оДвођење у ниже нивое, иа нослетку склоност голегау последнце су оних карактеристика кргаа. Овај онгати тип измењује се према саставу и структури кречњака н према његовим тектонским нриликама, али је у главним цртама исти. Појави крша, као и миога друга нитања упоредне геограч>ије, захтевају здружеми рад и геограФа и геолога, да се разговетно и јасно схвате и иравилно разгонену; захтевају јога, са заплетености и нроменљивости и облика и појава својих, дуго и често разматрање и детаљно испитивање, — а све то није игачекивати од овога рада, у којем се тек први нут нарочито разматрају ти појави код нас. Ја сам само наумио да из својих посматрања, која су чињена већином узгредно, узгеолошкеекскурсије, и прибирањем свега онога што је о том у књиженности споменуто, дам бар нацрт тих нојава у Источној Србији, где је највећа кречњачка партија наша, где је крш најлепше развијен н где имамо да покажемо нојава и облика каквих ретко има у још којој области крша. I. Са Адамова Виса (Чока Адамоњи) изнад Црнајке, у долини Поречке Реке, види се згодно велика разлика и противност у земљишту на северу и на југу. Противност није само по петрограФском матернјалу, из којега је састављено ово земљиште, већ је и орограФски правац простирања суиротан, облици рељеФа са сшм различни, Физиогномика и грађа земљигата такође су у супротности. На северу имамо кристаласто земљиште, које у облику троугла захвата про~