Просветни гласник

стор између Голупца, Текије и Беде Реве. 1 ) Оно је састављено погдавито из микашиста и гпајса разпих варијетета, поред тадкшиста и амФибода. По њему има еруптивних степа и спорадично растуренпх падеозоичких, мезозоичких н терцијарних творевина. Веће партије еруптивних стена находе се код Добре, 2 ) око Л.уке, Горњана и Рудне Гдаве, Дубочапа и Нереснице. Код Милошеве Куле кристаластим су шкриљцима у повлати меки и трошни палеозоички шкриљци (аргилошист), а између Тоиолнице и Клокочевца — црвени пешчар. НепосреднО на њима лежи јура код Голупца, Добре, Бољетина, Д. Мидановца и Црнајке, а терцијар код Рама, Голуица (Мелове и Жуто Брдо) и Војидова. Већииом на јури, а негде на кристаластим шкриљцима надазе се кретацејски одломци, као код Годупца, Бољетина, Гребена, Штрпца, Мпрочева, Клокочевца и Црпајке. У екскурсијама са г. Јов. Жујовићем, воји ме је нровео по многим крајевима Србије и учио проматрању, п са г. Св. Радовановићем обпшао сам све ове још недеиудиране одломке доцнијих Формација. Они нису од утицаја ни на облике рељеФа нм на оишти изглед земљишта. Црвеног пешчара има врло мадо, а аргилошист је по облицима које даје земљишту, п но нропзводима распадања, сличап кристаластим шкриљцима. Појава крша у нас нема у јурском земљишту, осим. оголићености, која је производ стрмћог подожаја слојева. Код Годуица, (Клокочар са В. и ') Ј. М. Жујовнћ. Основи за геологију Краљевине Србије, о. 6.

2 ) На гсолошкој карти'Србије г. Жујовића, има овде само два изданка ерумтивпих, трахит. стспа. Г. Ов. Радовановић и ја, запазили смо пет моћпих изданака, који су пробили кроз аргилошпст јако дислокрвап. Почињу па Ћириној Падиии, идући од Добре рудипку ка.меиог угља. Моћпост пајвсћсга иаданка износи 2 4 м., а иајмањега око 5 м. игосвитии глаоиик 1889.

М. Чуком, Црквиште и ТВудева Стена, на којој је град Голубачки) јурско је земљиште сасТављено из лапоровитог, квржастог, и рифоликог кречњака, који је по цовршини испреиуцао и метаморфисан. 1 ) У Добри, на Босману, превлађује јако вапнен, модар пешчар лијаски. У Бољетину нетрограФски је материјал јако лапоровит и гвожђевит кречњак и оодитично гвожђе. Има голети у клисури Бољетииске или Велнке Реке, нарочито у њеном делу, који се зове скдоп, и узрок јој је окомит нодожај слојева. На Гребеиу се могу одвојити слојеви белог, доста једрог кречњака, лаиоровитог, листастог и црвеног амонитскога кречњака. У Црнајци је догер састављен из оолитичног гвожђа, глинца и нроизвода раснадања, зеденкасте н жућкасте песковите масе. Као што се види чистога, једрога кречњака, у којем се стварају иојави крша, иема по овом земљишту или, ако га има, он је у мањим одломцима и иезнатније моћиости. Већином превлађују лапорац пешчар и јако лапоровит кречњак. Отуда и нема нојава крша у јурском земљишту Источне Србије. Еруптивне степе, лако поддожпе утицају атмосФерилија, и терцнјарпо земљиште, стварају нанос п нотпомажу оншти изглед, који кристаласти шкриљци дају овом земљншту. Уски иојаси кретацејски поред Дуиава, и ако је иа Штрицу и око Голупца 2 ) избио костур кречњачки, губе ') Правац нружања планина не с.1аже се са правцем слојева. Око Голупца, иланине су правца с ј., а слојева правца с. с., и-ј., ј. з. (М. Чука) или с. и. — ј. з. (Ђулева Стена). ') У кретацејском кречн.аку иза годубачког града, пиз Дупав, налази се Бсг Буиар. 'Го су дво поћипе малих отвора; из једпе избија вода, која се у њој острмљујв и пада са воликим шумом. Бездап и плптке пећиие Голубиње и Сомња Усга у тгрону су око голубачког града.