Просветни гласник

К А ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ ОРБИЈЕ

Кад се од Кучева нође за непун км. путеи, који води у Мишљеповац и Градиште и који иде деспом страном Пека, кратка корутииа кучевска стегне се у Кдисурицу. Њу граде с лева Једенска Степа, а с десна Чука. Кдисурица је дугачка око 2 5 км. Висови, који су притесниди Пек с десне и с деве стране, састоје се из кречњака. Зупци и чукаре стрче свуда по овом земљишту и њихове литице спуштају се окомито у Пек. Поменуди смо да је то земљиште јако прорешетано вртачама и звекарама, а његов је саставии део и терен, у којем је Дубочка Пећииа и оие незнатпије ово ње. Иза Чуке, кад заминемо у кдисуру, посде пута од 400 м., диже се Жути Ерш. Он је од Чуке растављен потоком Саставцима. На иадини његовој , Пеку окреиутој, види се гротдо Потајнице. Иснод истог крша налази се још једпа пећиница, Стара Потајница, но обдику сдична Потајиици. Она је са свим илитка, нема у њој воде, нити икада ради. Причају да је некада радила миого боље но данашња и да су на њој могла мдети два витла воденичка. 1 ) Жути је крш састављеи из мало лапоровитог, жућкасто-сивог, једрог кречњака. Цео је крш јако дислокован. Многе тектонске нукотипе просецају Жути Крш и стичу се зракасто над гротлом Потајнице. Једиа велика пукотина, која нређе у гротло Потајннце, најмоћнија је.' 2 ) Због велнке испретураности врло је тешко од1 Ако ое, због облика у којем је написан, мојко поклоцити довољпо иеро члаику о Иотајиици у (( Борцу», излази да је Отара Потајница радила про 7 0 година. (( 3нам друго, рећи ћо баба Петрија, ја памтпм када Потајница није билаоа стране иотока, већ одма оно ноде — показујући руком на једио место до самог пуга. Но то јо одавно било, једиа да сам онда пма.,а 10 год., а од тога времена пма добри 70." Бр. 6. 2 Прн пзради слике та пукотипа, прсма осталима, није довољно моћна нсиала.

редити иравац пружања и пад слојева кречњачких у Жутоме Кршу. Он је саздан од банака, од којих су неки јаче изнесени, а друге партије новучене, тако да је врдо ненравилног облика. На једноме банку, којн је пред Старом Потајницом пружање је елојева и. с. и. — в. ј. з.. а њихов иад ј. ј. и. Испод оне ведике нукотине падази се нећина коничног облика, и то је видљиви резервоар Потајнице, који се водом пуни и празни. Свуда се зидови тога резервоара дотичу са падином, само се на десио од отвора продужава резервоар, али тако теспо и иримакнуто подиии, да се дубље не мож.е загледати ; колико се може сагледати види се да се та шупљина, продужење у десно видљивог резервоара, сужава и прелази у канал. Кад се иснразни резервоар, да се може унићи у пећиницу, опда видите над главом четири сталактита, које мештани зову „кравље виме." —Нема нигде бигра око Потајнице, па ни на оној „нрема оближњем Пеку благо нагнутој, шљупковитој и травом обраслој падиници," где вода Потајнице иосле кратког нодземног тока избија на новршину. То је јасап доказ о слабој растворљивости кречњака, у којем је Потајница и разлог сталности њенога механизма. Резервоар Потајнице, који се с ноља види, иуни се брже или снорије, према сушпом или влажпом добу, 5 —10—20 пута на дан, а мера пуњења је стална. Веде да престане операција Потајнице само уз велике суше Јула или Августа месеца. ') И Хердерова записка о том сведочи. Хердер је био на Потајници 29. Августа 1835 г. (с. 12), и вода се у резервоару од нре месец дана пије ни ие1 Причали оу ми гамошњи сељаци , да иосле јаких киша Иотајчица ирестане радити , као да со зачеии, па оида почне изједна врло брзо нунитн се и празпити, као да хоће да накцади оно шго је пређе изгубила.